Норвешки медији о посети српских ђака Музеју Крвавог пута

05. нов 2025.
Теодора и Тамара пронашле споменик са познатим презименом

Текст и фотографије: Роналд Нистад-Русаанес, кустос Музеја Крвавог пута

Теодора Џолић и Тамара Дикић су две девојчице из групе од 50 ђака које су од 12. до 14. септембра 2025. године посетиле ратно гробље у Ботну и Музеј Крвавог пута у оквиру пројекта „Сећање за будућност“.
Пројекат је финансиран од стране Управе за сарадњу са дијаспором при Министарству спољних послова Републике Србије, парохија Српске православне цркве у Норвешкој и српских удружења у Норвешкој.

„На једном од надгробних споменика у Ботну пронашле смо име Станојевић, и то је презиме које нам је било познато“, кажу Тамара и Теодора.

Тамара Дикић (12) је из Арендала, док Теодора Џолић долази из ниже средње школе Клеппе у Рогаланду. Сваке суботе похађају допунске школе српског језика у Кристијансанду и Ставангеру. За девојчице је то био викенд пун јаких утисака.
„У Салтдалу смо сазнале више о српским заробљеницима, који су били овде током Другог светског рата. Места на којима смо били и предавања која смо чули ојачала су наш српско-норвешки идентитет, а стекле смо и нова пријатељства.“

Сусрет са сведоцима тог времена

Српски ђаци који су били у Салтдалу живе у осам различитих места широм Норвешке. У суботу, 13. септембра, група је посетила ратно гробље у Ботну, где су чули приче сведока тог времена — Магнхилд Мартинусен и Тореа Бентсена.
„Било је веома лепо упознати Магнхилд и Тореа и чути њихове приче о догађајима од којих би деца требало да буду заштићена“, кажу Тамара и Теодора.

У суботу, у Музеју Крвавог пута, младе је водио Кнут Флувик Туресен, председник Фондације културе сећања на Крвави пут, који је 2024. године објавио књигу о српским затвореницима.

„Важно ми је да млади Срби који живе у Норвешкој уче о овом делу историје. Други светски рат је био бруталан на Балкану и сви Срби су били погођени тим ратом“, каже Кнут.

Презентација локалног историчара Улфа Бакеа на југословенском гробљу оживела је историју. Крст од крви на путу за Рогнан и Музеј Крвавог пута су такође значајна места очувања сећања на затворенике.
Субота је завршена посетом Музеју Крвавог пута и музеју који је Улф Баке основао на пристаништу Несби, као део историје Салтдала.

Центар Националног парка

У недељу су млади посетили Центар Националног парка Нордланд. У Сторјорду су одржана предавања, квизови о природи, филмови о националним парковима и време за размишљање.

Организатор пројекта „Сећање за будућност“, Јелена Васиљевић, говори о добром одзиву током викенда у Салтдалу. Васиљевић жели да „Сећање за будућност“ постане редовна активност за будуће српске ђаке у Норвешкој.

Слике:

Тамара Дикић и Теодора Џолић пронашле су гроб на југословенском ратном гробљу у Ботну, што је оставило снажан утисак.