U organizaciji Ambasade i Fondacije Srpski kulturni centar u Oslu je 14. novembra održan događaj posvećen dobrovoljnom angažmanu norveških doktora i medicinskih sestara u Srbiji tokom Balkanskih ratova i za vreme Prvog svetskog rata.
Događaju pod nazivom „Sa bojišta iz Srbije“ prisustvovali su predstavnici norveškog Ministarstva spoljnih poslova i Ministarstvu kulture, norveški kulturni radnici, kao i predstavnici Srpske pravoslavne crkve u Oslu, predstavnici više udruženja Srba u Norveškoj, kao i nastavnice Dopunske škole na srpskom jeziku u Oslu.
Otvarajući skup, ambasador Dragan Petrović je, u kontekstu obeležavanja 110 godina od početka Prvog svetskog rata i nedavno obeleženog Dana primirja, podsetio na ogroman doprinos Srbije u Velikom ratu, kao i na stravične žrtve i stradanje srpskog stanovništva. On je takođe ukazao na značajnu pomoć koju su države saveznice omogućile Srbiji i njenoj vojsci nakon povlačenja preko Albanije, kao i pomoć i zalaganje pojedinaca i prijatelja, poput članova norveške medicinske misije, u oporavku ranjenih i bolesnih tokom trajanja sukoba.
Predstavnici norveške akademske zajednice - Eirik Brazier (Eirik Brazier), istoričar i vanredni profesor istorijskih i društvenih nauka na Univerzitetu Jugoistočne Norveške i Novom univerzitetskom koledžu u Oslu, i Nik Brandal (Nikolai Brandal), istoričar i vanredni profesor međunarodnih odnosa na Novom univerzitetskom koledžu u Oslu Univerzitetu, održali su izuzetno zanimljive prezentacije u kojima su sublimirani zaključci njihovog dugogodišnjeg istraživačkog rada na temu učešća Norvežana u Prvom svetskom ratu u okolnostima kada je Norveška zadržala poziciju neutralnosti, a koje su sa profesorom Ola Teigeom predstavili u knjizi „Ti nepoznati ratnici: Norvežani tokom Prvog svetskog rata“. Posebna pažnja tokom prezentacije bila je posvećena angažmanu norveških medicinskih sestara u Srbiji tokom Prvog svetskog rata, od kojih je jedan broj bio odlikovan Karađorđevom zvezdom IV stepena.
Tokom umetničkog deo programa, Vladimir Puhalac, klavir, i Olivera Tičević, sopran, izveli su kompozicije srpskih autora nastale krajem 19. i tokom prve polovine 20. veka.

U Dopunskoj školi srpskog jezika u Oslu 3. novembra održan je javni čas povodom obeležavanja 110 godina od početka Prvog svetskog rata, na kome se đacima sedmog i osmog razreda obratio o ambasador Dragan Petrović, govoreći velikim žrtvama koje je srpski narod podneo u borbi za opstanak, kao i velikim pobedama izvojevanim protiv višestruko jačeg neprijatelja. Ambasador Petrović takođe je govorio o pomoći saveznika, posebno požrtvovanju članova medicinske misije iz Norveške, koji su pomagali srpskim ranjenicima tokom trajanja rata, za šta su bili odlikovani Karađorđevom zvezdom. Javni čas je organizovan u saradnji Ambasade sa nastavnim osobljem i Savetom roditelja Dopunske škole u Oslu, jednoj od naših najvećih obrazovnih institucija ove svrste u svetu, nakon čega je u interaktivnoj sekciji organizovan i kviz znanja o Srbije u Prvom svetskom ratu.
Za učenike nižih razreda Dopunske škole u Oslu paralelno je organizovana radionica na temu „Moj zavičaj“, gde su najmlađi đaci imali priliku da se kroz igru, crteže i sastave kreativno izraze o svojoj otadžbini.

U organizaciji Udruženja Srba i prijatelja „Mihajlo Pupin“ iz Fredrikstada, na samom jugu Norveške, 27. oktobra svečano je obeleženo 170 godina od rođenja velikog srpskog naučnika, humaniste i dobrotvora. Svečanost je održana u velikoj sali Gradske biblioteke u Fredrikstadu uz prigodan kulturno-umetnički program u kome učestvovali đaci srpske škole u ovom gradu i projekciju filma o životu i dostignućima Mihajla Idvorskog Pupina. 
Obraćajući se prisutnima, ambasador Dragan Petrović zahvalio je članovima udruženja koje nosi ime velikog naučnika na višegodišnjem zalaganju u očuvanju naše kulture i identiteta u ovom delu Norveške kroz organizovanje dopunske škole na srpskom jeziku, rad brojnih sekcija i radionica, podsetivši da se tokom svog života i rada u SAD i Pupin jednako angažovao na pomoći u obrazovanju pojedinaca i očuvanju istorijskog nasleđa. Posebno pozdravili otvorenost Udruženja i saradnju sa predstavnicima lokalne samouprave, koji takođe prisustvovali svečanosti, zajedno sa predstavnicima Srpske pravoslavne crkve i srpskih organizacija iz drugih delova Norveške.

Ambasador Dragan Petrović razgovarao je 21. oktobra u Oslu sa Frodeom Danijelsom, direktorom norveškog Direktorata za digitalizaciju (DIGDIR). Tokom susreta razmenjena su iskustva u vezi sa uvođenjem novih digitalnih rešenja i platformi za unapređenje funkcionisanja javne uprave i administracije, te angažovanja poslovnih i akademskih krugova u ovoj oblasti. Posebno je razgovarano o koracima koje obe strane preduzimaju na planu podrške projektima razvoja veštačke inteligencije u svakodnevnom životu građana, kao i međunarodnoj saradnji u ovoj inovativnoj oblasti kojoj Srbija daje značajan pečat, između ostalog i kroz organizovanje Godišnjeg samita Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju u decembru mesecu u Beogradu. Ambasador Petrović je istakao značaj i doprinos ove inicijative za dalje oblikovanje budućnosti veštačke inteligencije na globalnom nivou, ukazavši da bi učešće norveškog predstavnika bilo važno i dobrodošlo, naročito u razmeni iskustava i primera dobre prakse, s obzirom na dostignuti nivo tehnološkog razvoja i široku primenu konkretnih rešenja u ovoj oblasti. 

Ambasador Dragan Petrović govorio je na otvaranju prvih Srpsko-norveшkih književnih susreta 19. oktobra u prostorijama Srpskog kulturnog centra u Oslu. Pozdravljajući prisutne, ambasador Petrović izneo je očekivanja da će ovaj skup literarnih stvaralaca na srpskom jeziku koji žive u Skandinaviji, kao i njihovih norveških kolega i gostiju iz drugih delova naše dijaspore prerasti u redovno godišnje okupljanje, ukazavši na značaj koji očuvanje pisane reči ima za srpsku zajednicu i našu kulturu na ovim prostorima. On je izneo spremnost za dalju podršku ambasade ovoj manifestaciji i posebno pozdravio uključivanje najmlađih u program, kao i saradnju sa norveškim domaćinima, među kojima svakako treba istaći učešće pisca i istoričara Knuta Flovika Turesena, inače predsednika Fondacije „Kultura sećanja na Krvavi put“ i nosioca Zlatne medalje za hrabrost "Miloš Obilić".
Na otvaranju su govorili i Branko Dimović Dimeski, predsednik Saveza srpskih stvaralaca Skandinavije, Hokon Vinje, predstavnik norveškog Ministarstva kulture i šef Službe za ratne memorijale, kao i Sveta Lazić, predsednik Saveza Srba u Švedskoj. Izvedeni su bili i pojedini muzički motivi iz Srbije i Norveške od strane Vladimira Puhalca, pijaniste, kompozitora i direktora Srpskog kulturnog centra, i Petera Simonsena, soliste Norveške nacionalne opere. 
U radnom delu manifestacije održani su paneli pod nazivom „Ljubav u doba agresije“, „Savremeni srpski pisci u Skandinaviji o Skandinaviji“, dečija radionica „Snovi nemaju granica“ i predavanje „Srpsko-skandinavski odnosi - prošlost, sadašnjost i budućnost“. Prisutni autori, među kojima je, pored stvaralaca na srpskom jeziku iz regiona Skandinavije, bilo i gostiju iz Srbije, sa Malte, iz Rumunije i Švajcarske, takođe su predstavili jedan broj svojih štampanih dela izdatih u proteklom periodu, uz veoma dobru posećenost skupa od strane predstavnika srpske dijaspore, kao i Srpske pravoslavne crkve u Norveškoj.

Ambasador Dragan Petrović boravio je 17. juna u Rejkjaviku gde je prisustvovao ceremoniji obeležavanja 80 godina od sticanja nezavisnosti Islanda. Tokom kraćeg susreta upriličenog sa predsednikom Gudnijem Johanesonom ovom prilikom, ambasador Petrović preneo je ličnu poruku predsednika Aleksandra Vučića i njegove čestitke povodom dana nezavisnosti, uz posebnu zahvalnost za nedavni izuzetan gest predsednika Johanesona prema srpskoj zajednici na ostrvu, kada je svečano otvorio Srpsku školu u Rejkjaviku, našu najseverniju obrazovnu ustanovu na svetu.
U razgovoru sa ministarkom spoljnih poslova Tordis Gilfadotir, ambasador Petrović preneo je pozdrave ministra Marka Đurića i čestitke povodom nacionalnog dana, uz spremnost za nastavak saradnje i unapredjenja bilateralnih osnosa, kao i čestitke za njeno reimenovanje na ovu funkciju.
Čestitke premijeru Bjarniju Benediktsonu povodom Dana nezavisnosti uputio je i predsednik Vlade Miloš Vučević.
Tokom boravka na Islandu, ambasador Petrović obišao je zajedno sa Danijelom Živković, predsednicom udruženja Srba okupljenih u okviru Srpskog kulturnog centra na Islandu, grad Grindavik koji je teško pogođen konstantnim potresima i obližnjim vulkanskim erupcijama, zbog čega je svo lokalno stanovništvo, među kojima i nekoliko srpskih porodica, moralo da bude permanentno iseljeno. Ovom prilikom ambasador Petrović zahvalio je predstavnicima spasilačke službe i policije na angažovanju i uspešnoj akciji evakuacije stanovnika Grindavika.

Ambasador Dragan Petrović boravio je 1. juna u Pošgrunu gde je otvorio 11. Svesrpski sabor, najveće godišnje okupljanje srpske zajednice u Norveškoj. On je zahvalio svim učesnicima, posebno najmlađima i njihovim roditeljima, kao i organizatorima iz Udruženja Srba „Srpska kruna“ na uloženom trudu, zbog čega je ovogodišnji Sabor najmasovniji do sada i sa najviše različitih sadržaja. Gotovo 2.000 gledalaca i takmičara moglo je da prati fudbalski i košarkaški turnir, humanitarno takmičenje Trojka iz bloka, RTS kros, predstavljanje folklornih sekcija više srpskih udruženja, promocije knjiga „Krvopad“ Saše Dimitrijevića i „Moj deka pripoveda“ Milene Stevanović, te predstavljanje albuma sa klasičnim muzičkim ostvarenjima jedanaestogodišnjeg kompozitora Andreja Stojanovića.
Posebno zadovoljstvo za učesnike Sabora priredili su tokom zapaženog nastupa ugledni vokalni solisti Ljubica Vraneš i Dragoljub Bajić vrlo emotivnim interpretacijama tradicionalnih srpskih pesama, uz pratnju celokupne publike.   

Na poziv Crkvene opštine Sveti Vasilije Ostroški, ambasador Dragan Petrović boravio je 19. maja u Bergenu gde je prisustvovao činu malog osvećenja prvog srpskog pravoslavnog hrama u ovom gradu, Hrama Žena Mironosica. Čin malog osvećenja hrama i svetu liturgiju služio je, po blagoslovu mitropolita Dositeja, arhijerejski zamenik skandinavski protojerej-stavrofor Dušan D. Raković, uz sasluženje protojereja Aleksandra Zeljkovića, jereja Svetislava Rađena i protonamesnika Relje Bančevića.
Svečanosti su, pored velikog broja članova srpske dijaspore iz Bergena i šire okoline, prisustvovali i otac Mihail Lukulesku, paroh Rumunske pravoslavne crkve, i otac Teodor Svane, paroh Norveške pravoslavne crkve, dok su predstavnici Norveške crkve za region Hordaland uputili svoje čestitke povodom početka rada hrama.
Tokom boravka ambasador Petrovića u Bergenu organizovani su i odvojeni susreti sa lokalnim predstavnicima Crkvene opštine, kao i sa rukovodstvom Društva Srba i prijatelja Srbije, sa kojima je razgovarano o aktuelnim i budućim projektima od interesa za našu zajednicu u ovom delu Norveške.

Ambasador Dragan Petrović govorio je 8. maja 2024. godine na komemoraciji povodom Dana pobede u Drugom svetskom ratu na Jugoslovenskom ratnom groblju u Botnu, u blizini Rognana, na kome je sahranjeno preko 1.600 interniraca, većinom iz Srbije.
Prisutnima su se ovom prilikom obratili i Knut Flovik Tursen, predsednik Fondacije „Krvavi put“, kao i Runar Luvdal Jensen, predsednik Opštine Saltdal, dok je protojerej Aleksandar Zeljković iz Crkvene opštine Sv. Vasilije Ostroški iz Osla služio parastos postradalima. Venac na spomenik su položili potomci preživelih logoraša, a upriličen je i kraći umetnički program. Događaj je po prvi put od svog osnivanja organizovala Fondacija „Krvavi put“, koje ikonično obeležje se inače nalazi steni pokraj puta u blizini memorijala. Komemoraciji su pored gostiju iz Srbije i njihovih prijatelja iz Rognana, Fauskea i Bodoa, prisustvovali i predstavnici akademske zajednice Saša Dimitrijević, Ulf Ćetil Bake i Majkl Stoke, koji doprinose daljem istraživačkom radu o stradanjima više hiljada Srba u norveškim logorima, kao i Magnhild Martinusen, koja je kao dete živela neposredno pored logora i hranom, uprkos pretnjama okupatora, pomagala naše zatvorenike tokom trajanja rata.

Strani državljani mogu podneti zahtev za izdavanje vize C ili D onlajn preko Portala za strance "Welcome to Serbia" koji se nalazi na internet stranici www.welcometoserbia.gov.rs. 

Prvi savetnik, Irina Žarin otvorila je Drugi Sretenjski sabor koji je u organizaciji Srpskog društva „Miloš Obilić“ održan 23.03.2024. godine u Jeshajmu.
Kao i prethodne godine, ovogodišnji Sabor okupio je članove srpske dijaspore u Norveškoj sa ciljem negovanja srpske kulture i tradicije kroz različite vidove društvenih aktivnosti poput fudbalskog turnira na kojem je učestvovalo 16 ekipa, uključujući i norveške timove, degustaciju gastronomskih proizvoda, kao i prigodan kulturno-umetnički program.   

19.03.2024.

Ovogodišnji Dan Frankofonije obeležen je 15. marta, a jedan od organizatora manifestacije bila je i Ambasada Republike Srbije u Oslu. Prisutnima su se ovom prilikom obratili ambasadori Francuske, Tunisa i Rumunije, nakon čega je usledio koncert klasične muzike u izvođenju umetnika iz R. Koreje i Norveške. U završnom delu manifestacije gosti su imali priliku da se bliže upoznaju sa pojedinim zemljama i frankofonim organizacijama, učesnicima manifestacije, kroz različite promotivne materijale i degustaciju nacionalnih gastronomskih proizvoda.

18.03.2024.

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Ivica Dačić doneo je 14.marta 2024. godine Odluku br. 24-596/30-2024/01 o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu i matične države i dijaspore. Uvid u objavljene odluke o sufinansiranju projekata može se ostvariti na sledećim linkovima: www.mfa.rs i https://dijaspora.gov.rs/konkursi2024.
 

11.03.2024.

Srpsko kulturno udruženje “Car Lazar” organizuje besplatan kurs norveškog jezika koji će se održavati svakog četvrtka od 18:30 do 20:00 časova na Knutepunkt Fjell, na adresi Laurits Grønlands vei 21 počevši od 04.04.2024. godine. Kurs je otvoren za sve zainteresovane bez obzira na predznanje norveškog, pripadnost ili starosnu dob.
Vaš dolazak možete prijaviti na serbiskforeningcarlazar@gmail.com a više informacija možete dobiti stupanjem u drektni kontakt sa Udruženjem Srba „Car Lazar“ iz Dramena.
 

02.02.2024.

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Ivica Dačić doneo je odluku br. 24/30-2024-1 od 19.01.2024. godine o raspisivanju konkursa za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu, a koji imaju za cilj: upotrebu, učenje, čuvanje i negovanje srpskog jezika i ćiriličnog pisma, čuvanje i negovanje srpskog, kulturnog, etničkog, jezičkog i verskog identiteta i unapređenje ekonomske saradnje matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu.

Konkurs će biti otvoren od 01.02.2024.godine od 15:30 časova do 12.02.2024. godine do 15:30 časova.

Uvid u raspisane konkurse za sufinansiranje projekata može se izvršiti na sledećim linkovima:

www.mfa.gov.rs
https://www.dijaspora.gov.rs/konkursi2024.php

29.01.2024.

             Predsednik Islanda Gudni Johaneson svečano je 27. januara otvorio dopunsku školu za izvođenje nastave na srpskom jeziku u Rejkjaviku, istakavši u svom obraćanju prisutnim učenicima, roditeljima i članovima naše dijaspore na ogroman značaj ovakve institucije za uspostavljanje i negovanje identiteta i kulture kod najmlađih. Presednik Johaneson se takođe sa mnogo naklonosti osvrnuo na prijateljske odnose Islanda i Srbije, kao i na ukupan doprinos članova srpske zajednice islandskom društvu.

            Poruku predsednika Aleksandra Vučića i ličnu zahvalnost predsedniku Gudniju Johanesonu za podršku otvaranju Srpske škole na Islandu prisutnima je preneo ambasador Dragan Petrović. Rukovodstvu i članovima udruženja Srba na Islandu preneta je čestitka za zalaganje u realizaciji ovog projekta, a učenicima „najsevernije“ srpske škole na svetu i njihovim roditeljima upućene su želje za uspešnu školsku godinu. 

            Arno Gujon, direktor Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, uputio je u prigodnoj video poruci zahvalnost predsedniku Johanesonu, a  đacima i svim članovima naše dijaspore čestitao na velikom uspehu, naglasivši značaj pravovremenog učenja srpskog jezika u očuvanju naše kulture. 

 
            Danijela Živojinović, predsednica udruženja „Srpski kulturni centar na Islandu“, iznela je veliko zadovoljstvo što je predsednik Johaneson prihvatio da podrži i simbolično otvori Srpsku školu, zahvalivši istovremeno na svesrdnoj pomoći svih nadležnih institucija iz matice u realizaciji ovako značajnog projekta za našu dijasporu na Islandu, istakavši i veoma dobru saradnju sa gradskim vlastima Rejkjavika i rukovodstvom škole Fellaskóli, u kojim prostorijama će se izvoditi nastava sa 32 učenika.  

27.12.2023.

Ministarstvo kulture raspisalo je šest konkursa na koji mogu da se prijave zainteresovana pravna lica sa sedištem u Republici Srbiji:

1. Konkurs za sufinansiranje mobilnosti umetnika i profesionalaca u oblasti kulture i umetnosti u 2024. godini (otvoren do 20. januara 2024. godine),
2. Konkurs za sufinansiranje projekata za promovisanje kulture i umetnosti Republike Srbije u inostranstvu u digitalnom formatu u 2024.godini (otvoren do 20. februara 2024. godine),
3. Konkurs za predlaganje programa/projekata u oblasti kulture i umetnosti za Kulturni centar Srbije u Parizu u sezoni 2024/2025. godine (otvoren do 20. januara 2024. godine),
4. Konkurs za predlaganje programa/projekata u oblasti kulture i umetnosti za Kulturni centar Srbije u Pekingu u sezoni 2024/2025. godine (otvoren do 20. januara 2024. godine),
5. Konkurs za sufinansiranje projekata u oblasti kulture i umetnosti koji suj podržani kroz međunarodne fondove/programe za 2024. godinu,
6. Konkurs za sufinansiranje programa i projekata međunarodne saradnje u oblasti kulture i umetnosti u 2024. godini (otvoren do 20. februara 2024. godine).
Više informacija o pomenutim konkursima dostupno je na internet stranici Ministarstva kulture https://www.kultura.gov.rs/konkursi/sr/30
 

23.12.2023.

Imali smo izuzetnu čast da u Ambasadi Republike Srbije u Oslu 16. decembra ugostimo njegovo preosveštenstvo vladiku Dositeja. Tokom susreta sa arhiepiskopom britansko-skandinavskim sa velikim zadovoljstvom smo razgovarali o pitanjima položaja naše zajednice u Kraljevini Norveškoj i na Islandu, projektima i akcijama koji doprinose negovanju kulture i jezika, posebno kod najmlađih, kao i očuvanju sećanja na ratna stradanja Srba u logorima na dalekom severu zemlje.

13.12.2023.

Obaveštavamo naše sugrađane koji su dobili rešenje o glasanju u inostranstvu da će svoje biračko pravo moći da ostvare u nedelju, 17. decembra 2023.godine u periodu od 07:00 do 20:00 časova u Ambasadi R. Srbije u Oslu na adresi Munkedamsveien 59b, 0270 Oslo. Molimo naše sugrađane da, prilikom dolaska na biračko mesto, sa sobom ponesu važeći srpski pasoš ili ličnu kartu.

12.12.2023.

U Oslu je 9. decembra održana inostrana premijera dokumentarno-igranog filma „33 anđela“, posvećenog stradanju maloletnih Srba u radnim logorima u okupiranoj Norveškoj tokom Drugog svetskog rata. Film je sniman na prostorima Srbije, Hrvatske i Norveške, uz podršku velikog broja institucija i pojedinaca, kao i uz učešće i angažovanje istoričara i svedoka teških zločina počinjenih protiv srpske dece. 

Na premijeri su pored ambasadora Dragana Petrovića govorili i Johanes Solberg, koproducent i narator u filmu; Hokon Vinje, predstavnik Ministarstva kulture Norveške i šef Službe za ratne memorijale; Dušica Davidović, zamenica gradonačelnice Niša; Bratislav Vučković, predsednik niške Opštine Palilula; i Branko Dimović Dimeski, autor projekta i direktor filma. Publici su predstavljeni i autori muzike, talentovani desetogodišnjak Andrej Stojanović, koji je već komponovao numere za film „Stradanje Srba u Karašjoku“, kao i petnaestogodišnja Stela Toresen. 

Projekcija je organizovana u filmskoj sali Kinoteke uz podršku Crkvene opštine Sv. Vasilije Ostroški iz Osla.

Ostvarenje „33 anđela“ bi ponovo trebalo da se nađe pred norveškom publikom početkom sledeće godine tokom filmskog festivala u Trondhajmu.
 

29.11.2023.

Obaveštavamo naše sugrađane da je doneta odluka o otvaranju biračkog mesta u Ambasadi R. Srbije u Oslu, gde će glasači koji su se  prijavili u predviđenom roku moći da ostvare svoje biračko pravo 17. decembra. Rešenja o glasanju u inostranstvu dostavićemo tokom narednih dana.

https://twitter.com/SRBinNorway/status/1729437257348547069?t=fk_ORayxHaGClbGp0VKr8g&s=03

02.11.2023.

OBAVEŠTENjE ZA SUGRAĐANE KOJI IMAJU BORAVIŠTE U KRALjEVINI NORVEŠKOJ I NA ISLANDU O OSTVARIVANjU BIRAČKOG PRAVA

Na osnovu člana 16. stav 2. i člana 24. stav 3. Zakona o jedinstvenom biračkom spisku („Službeni glasnik RS“, br. 104/09 i 99/11) i tačke 8. Uputstva za sprovođenje Zakona o jedinstvenom biračkom spisku („Službeni glasnik RS“, br. 15/12, 88/18, 67/20, 40/21, 90/21 i 16/22), obaveštavamo punoletne sugrađane koji imaju boravište u Kraljevini Norveškoj i na Islandu da preko Ambasade Republike Srbije u Oslu do 25. novembra 2023. godine u ponoć mogu podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećim izborima glasati u inostranstvu.

Proveru da li ste upisani u birački spisak u Republici Srbiji možete izvršiti preko sledećeg linka: https://upit.birackispisak.gov.rs/

Ukoliko ste upisani u birački spisak u Republici Srbiji, potrebno je popuniti, potpisati i dostaviti na e-mejl adresu izbori2023@serbianembassy.no Zahtev za upis u birački spisak podataka da će birač glasati u inostranstvu, koji možete preuzeti OVDE, kao i kopiju važeće lične karte ili kopiju važećeg pasoša. Automatski generisana poruka potvrdiće prijem dokumenata.

Ukoliko niste upisani u birački spisak, potrebno je da zajedno dostavite popunjen i potpisan Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak u Republici Srbiji, koji možete preuzeti OVDE, zatim Zahtev za upis u birački spisak podataka da će birač glasati u inostranstvu, koji možete preuzeti OVDE, kao i kopiju važeće lične karte ili važećeg pasoša na e-mejl adresu izbori2023@serbianembassy.no

Ukoliko niste u mogućnosti da uputite e-mejl, navedena dokumenta je, u predviđenom roku, moguće poslati poštom, ili doneti lično u Ambasadu.

Ukoliko uslovi za otvaranje biračkog mesta u Ambasadi Republike Srbije u Oslu budu ispunjeni, za šta je potrebno da se za glasanje u inostranstvu prijavi najmanje 100 birača, nadležna opštinska, odnosno gradska uprava doneće rešenje da će birač na izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu, koje će Ambasada svakom biraču ponaosob dostaviti e-mejlom.

25.10.2023.

Ambasador Dragan Petrović učestvovao je 25. oktobra na svečanosti povodom 120. godišnjice od objavljivanja prve naučne studije posvećene dijalektima južne Srbije, koju je 1903. godine sačinio ugledni norveški slavista Olaf Brok.

Na skupu održanom u koorganizaciji Ambasade R. Srbije u Oslu i Norveške akademije nauka o opusu profesora Olafa Broka, njegovom značaju za srpsku dijalektologiju i slavistiku, kao i političkim kretanjima u Srbiji i na Balkanu na prelazu između dva stoleća govorili su dr Gun Birkelund, generalna direktorka Akademije, dr Tanja Milosavljević, viši naučni saradnik na Institutu za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti, dr Tatjana Trajković, profesor dijalektologije na Filološkom fakultetu Univerziteta u Nišu, te ambasadori Srbije i Austrije u Norveškoj, Dragan Petrović i dr Stefan Peringer.

Svečanosti su prisustvovali dr Frode Helan, dekan Fakulteta društvenih nauka Univerziteta u Oslu, profesori Departmana za književnost i evropske jezike Fakulteta društvenih nauka, profesori i naučni radnici srpskog porekla sa više norveških univerziteta, kao i predstavnici Ministarstva spoljnih poslova Norveške. Posebno mesto među zvanicima imala je dr Ingvild Brok, rođaka Olafa Broka, takođe lingvista i profesor u penziji.

Na početku događaja, prigodan umetnički program sa delima norveških, austrijskih i srpskih autora izveo je kompozitor i pijanista Vladimir Puhalac. Učesnicima skupa predstavljeni su i reprinti naslovnih stranica vodećeg norveškog dnevnog lista Aftenposten iz 1899. godine sa serijalom Brokovih putopisnih tekstova koje je sa puno detalja i naklonosti prema domaćinima pisao tokom studijskog boravka u Kraljevini Srbiji.
 

20.06.2023.

Ambasador Dragan Petrović prisustvovao je 17. juna proslavi Nacionalnog dana Islanda u Rejkjaviku, kojom prilikom je imao kraće susrete sa predsednikom Gudnijem Johanesonom i ministarkom spoljnih poslova Tordis Gilfadotir. Predsednik Johaneson izneo je tokom razgovora iskreno žaljenje zbog nedavnih tragedija koje su zadesile Srbiju i poželeo uspešan oporavak povređenima.

Tokom boravka na Islandu, ambasador Petrović je sa članovima diplomatskog kora obišao postrojenja za eksploataciju termalnih voda i proizvodnju električne energije, po čemu je ova zemlja među vodećima u svetu, kao i postrojenja za prečišćavanje vazduha i industrijskih otpadnih gasova od ugljen-dioksida i njegovo skladištenje u podzemnim geološkim formacijama kojima ostrvo obiluje.

Sastanak je održan i sa predstavnicima srpske dijaspore okupljenih u okviru Centra srpske kulture na Islandu, kojom prilikom razgovarano o planovima Centra, mogućnostima za otvaranje dopunske škole na srpskom jeziku, konzularnim pitanjima i sl.
 

14.06.2023.

Ambasada Republike Srbije u Oslu ove godine je jedan od ko-organizatora kulturne manifestacije „Roseslottet kulturfestival 2023” koja će se održati u periodu od 21-25. juna 2023.godine u Oslu. Na ovogodišnjem događaju učestvovaće dečiji folklorni ansambl Srpskog društva „RAS“ iz Osla, koji će nastupiti u petak, 23. juna sa početkom u 17 časova. U odvojenom delu manifestacije Ambasada će imati štand sa promotivnim materijalima Turističke organizacije Srbije namenjeni za distribuciju posetiocima i gostima kulturnog festivala. Pozivamo sve zainteresovane da nam se ovog dana pridruže u obeležavanju srpske kulture. Više informacija o samoj manifestaciji možete naći na https://roseslottet.no/events/roseslottets-kulturfestival/, a kupovina ulaznica može se izvršiti na https://roseslottet.no/priser-og-apningstider/.

24.05.2023.

U saradnji sa nacionalnim prevoznikom Air Serbia i norveškom kompanijom Balkan mood, 23. maja u prostorijama rezidencije ambasadora Republike Srbije u Oslu organizovana je promocija turističkih potencijala naše zemlje i degustacija srpskih vina i tradicionalnih specijaliteta, uz prisustvo preko 40 predstavnika iz norveškog turističkog sektora.

Uspešnom događaju prisustvovali su i predstavnici Ministarstva spoljnih poslova i norveških kompanija koje sa uspehom već posluju u našoj zemlji.

Obaveštavamo da je, povodom tragičnog događaja u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" u Beogradu od 3. maja 2023. godine, Odlukom Vlade Republike Srbije proglašena trodnevna žalost na čitavoj teritoriji Republike Srbije počev od petka, 5. maja, zaključno sa nedeljom, 7. maja 2023. godine.

Ambasada, takođe, obaveštava da će u njenim prostorijama, na adresi Munkedamsveien 59B, 0270 Oslo, biti otvorena knjiga žalosti u sledećim terminima:

Petak,         5. maja od 12:00 do 16:00 časova i,
Ponedeljak, 8. maja od 12:00 do 16:00 časova.

Izjave saučešća mogu se slati i elektronskim putem na adresu: ambasada@serbianembassy.no

14.03.2023.

Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević boravila je 13. marta u Oslu, gde je imala susret sa norveškom ministarkom spoljnih poslova Aniken Hutifelt, predsednicom Stalnog komiteta za spoljne poslove i odbranu Ine Eriksen Soreide, kao i sa državnim sekretarom Ministarstva spoljnih poslova Ejvindom Vadom Petersonom. Tokom boravka u Oslu, ministarka Miščević susrela se i sa istraživačima i ekspertima Norveškog instituta za spoljne poslove u oblastima Evropske unije i Zapadnog Balkana.  Predstavljeni su reformski procesi u Srbiji, a razgovarano je i o podršci Norveške jačanju administrativnih kapaciteta Srbije, kao i daljem razvoju saradnje u oblasti energetike.  

27.02.2023.

Ambasador Dragan Petrović otvorio je 25. februara u Jeshajmu Prvi Sretenjski sabor, pozdravivši učesnike i goste manifestacije organizovane od strane Srpskog društva „Miloš Obilić“. Ambasador Petrović podržao je ideju predsednika i članova ovog društva da Sretenjski sabor prepraste u redovno godišnje okupljanje u Jeshajmu u čast državnosti Republike Srbije. Tokom sabora organizovani su fudbalski turnir uz učešće 10 ekipa sačinjenih od predstavnika drugih srpskih udruženja u Norveškoj, takmičenje Trojka iz bloka, kao i prigodan kulturno-umetnički program.  

03.02.2023.

Raspisivanju konkursa za sufinansiranje projekata dijaspore

MSP Ivica Dačić doneo je 16.01.2023. godine odluku br. 17/30-2023/01 o raspisivanju konkursa za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu, a koji imaju za cilj upotrebu, učenje, čuvanje i negovanje srpksog jezika i ćiriličnog pisma, čuvanje i negovanje srpskog kulturnog, etničkog, jezičkog i verskog identiteta i unapređenje ekonomske saradnje Republike Srbije i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu. Takođe, doneta je i odluka br. 18/30-2023-01 o raspisivanju konkursa za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu, a koji imaju za cilj upotrebu, učenje, čuvanje, negovanje srpskog jezika i ćiriličnog pisma, čuvanje i negovanje srpskog kulturnog, etničkog i verskog identiteta.

Uvid u raspisane konkurse za sufinansiranje projekata možete izvršiti na sledećim linkovima:
www.mfa.gov.rs
https://www.dijaspora..gov.rs/konkursi.html

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić boravio je u periodu od 28-29. novembra 2022. godine u Kraljevini Norveškoj. Tom prilikom posetio je gradove Oslo i Trondhajm.

Tokom radne posete Oslu, Predsednik Republike Srbije imao je sastanak sa predsednikom norveškog Parlamenta Masudom Garahanijem, nakon čega je na radnom ručku razgovarao sa norveškim premijerom Jonasom Gar Storeom. Predsednik Republike Srbije je potom imao audijenciju kod norveškog kralja Haralda Petog, a na kojoj je prisustvovao i prestolonaslednik princ Hokon. Istog dana, predsednik Republike Srbije posetio je groblje Vestre Gravlund na kojem je održana zvanična komemoracija i položio je venac na spomenik stradalim Jugoslovenima u okupiranoj Norveškoj. Takođe, predsednik Republike Srbije učestvovao je na forumu sa vodećim norveškim firmama u oblasti energetike.

Drugog dana posete predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić posetio je Trondhajm gde je obišao Norveški univerzitet nauke i tehnologije, institut SINTEF, Simensovu fabriku za proizvodnju baterija, prostorije i laboratorije NTNU. Predsednik se sastao i sa srpskim studentima koji studiraju na Norveškom univerzitetu nauke i tehnologije. Predsednik je tokom posete Trondhajmu, u pratnji gradonačelnice ovog grada Rite Otervik, obišao i katedralu Nidaros.

21.11.2022.

Gospodine predsedavajući,

Gospođo generalni sekretaru,

Dame i gospodo,

Na početku dužnost mi je da vas podsetim na zvaničnu poziciju Republike Srbije koja se tiče učešća tzv. Kosova u radu Međunarodne organizacije Frankofonije. Želeo bih da naglasim da naše prisustvo na današnjoj konferenciji ni na koji način ne prejudicira priznanje nezavisnosti tzv. Kosova od strane Republika Srbije niti ima ikakvog uticaja na naše dosledno poštovanje Rezolucije 1244 (1999) SB UN. Naprotiv, današnje učešće Srbije, uprkos ovoj otežavajućoj okolnosti koja zadire duboko u naše vitalne interese, zapravo pokazuje ogroman značaj koji posvećujemo saradnji sa Međunarodnom organizacijom Frankofonije.

Želim da se zahvalim našem domaćinu, prijateljskom Tunisu, na organizaciji ovog sastanaka u drevnoj i istorijski bogatoj Đerbi.

Uveren sam da će današnji ministarski sastanak, kao i predstojeći Samit doprineti uspešnom sprovođenju daljoj modernizaciji i jačanju značaja i spremnosti da se odgovori na mnogobrojne izazove sa kojima se suočava frankofoni svet.

Dame i gospodo,

Zadovoljstvo mi je što imam priliku da se obratim prijateljskoj frankofonoj porodici i da sa vama podelim spremnost i volju Republike Srbije da u ovim teškim vremenima, obeleženim mnogobrojnim izazovima, nastavimo da gradimo čvrste temelje saradnje. Naš cilj je, kao što znate, sticanje statusa punopravnog člana u Međunarodnoj organizaciji frankofonih zemalja.

Republika Srbija poštuje i neguje jezičke, kulturne i političke vrednosti Međunarodne organizacije Frankofonije i podržava njenu posvećenost miru, demokratiji i ljudskim pravima, kao i privrženost poštovanju ustavnog poretka i vladavine prava. Takođe, pozdravljamo posvećenost Međunarodne organizacije Frankofonije u promovisanju rodne ravnopravnosti i jednakosti, kao suštinskog uslova za postizanje Ciljeva održivog razvoja. Posebno smo  posvećeni pozivima na mirno rešavanje svih kriza i sukoba u frankofonom svetu, u skladu sa principima Povelje UN. U tom pogledu imamo poseban senzibilitet, jer od svih naših borbi, najizazovnija je ona usmerena ka očuvanju našeg suvereniteta i teritorijalnog integriteta, to jest, rešavanju pitanja Kosova i Metohije. Boreći se za očuvanje svog suvereniteta i teritorijalnog integriteta, Srbija istovremeno staje u odbranu univerzalnih principa međunarodnog prava.

U cilju unapređenja saradnje sa Međunarodnom organizacijom Frankofonije Republika Srbija je sprovela niz konkretnih aktivnosti. Danas su u Srbiji studijski programi na francuskom jeziku dostupni na četiri univerziteta, a bilingvalna nastava je dostupna u sedam osnovnih i srednjih škola. Francuski jezik se uči u 360 osnovnih, 187 srednjih i 5 škola za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju. Ipak, naša istorijska privrženost francuskom jeziku i jezičkoj raznovrsnosti nas podstiče da težimo još boljim rezultatima, kroz nalaženje adekvatnih načina za prioritizaciju francuskog jezika na svim nivoima obrazovanja.

Potvrda pozitivnog angažmana R. Srbije na polju promocije frankofone kulture može se prepoznati i u odluci Univerzitetske agencije Frankofonije (AUF) da otvori svoju kancelariju u R. Srbiji i iskreno se nadamo što skorijoj realizaciji tog projekta.

Na kraju, želim da istaknem da je Srbija zemlja u kojoj frankofonija simbolizuje - jednakost, komplementarnost i solidarnost (égalité, complémentarité, solidarité), što je ujedno i moto ove uvažene organizacije. Frankofonija je za nas stvar izbora, a naša duboka posvećenost njenim principima nas inspiriše da joj nađemo visoko mesto u svim segmentima našeg društva. Stoga, još jednom upućujemo poziv generalnoj sekretarki da poseti Srbiju i sama se uveri kako u tradicionalno gostoprimstvo moje zemlje, tako i u značaj koji pridajemo frankofoniji.

Biće mi veliko zadovoljstvo da budem Vaš domaćin.

Hvala.

18. okt 2022.

Poštovani predsedniče Saveta bezbednosti,

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Poštovana specijalna predstavnice,

Čast mi da se ponovo obraćam ovom uvaženom telu Ujedinjenih nacija i da danas razmatramo novi izveštaj generalnog sekretara o radu misije UN na teritoriji naše južne pokrajine, na Kosovu i Metohiji.

Želim da zahvalim generalnom sekretaru i specijalnoj predstavnici generalnog sekretara i šefu UNMIK-a na podnošenju izveštaja. Prepoznajemo napore koje gđa Zijade ulaže u obavljanju ove veoma odgovorne funkcije, naročito imajući u vidu neophodnost sveobuhvatnog sagledavanja i kompleksnost situacije na terenu. 

03.10.2022.

Poštovani sugrađani,

Imajući u vidu da se popis stanovništva sprovodi samo na teritoriji Republike Srbije, za sve ostale državljane Republike Srbije koji se nalaze na boravku u inostranstvu podatke će davati članovi njihovih domaćinstava u Republici Srbiji. Više informacija može se naći na sajtu: https://popis2022.stat.gov.rs/sr-Cyrl/.

U periodu sprovođenja popisa, Republički zavod za statistiku sprovešće i Istraživanje o državljanima Republike Srbije koji žive u inostranstvu sa članovima domaćinstva ili kao samačko domaćinstvo. Upitnik je dostupan na sajtu RZS na linku:
https://istcapi.stat.gov.rs/INO/LogIn.aspx
 

27.09.2022.

Ambasador Dragan Petrović pozdravio je 26. septembra fudbalere reprezentacije Srbije,  članove stručnog štaba i rukovodstvo Fudbalskog saveza Srbije pred zvanični trening Orlova na stadionu Ulevol, dan uoči utakmice sa Norveškom. Ambasador Petrović zahvalio je našim reprezentativcima na srčanosti i borbenosti i svemu što su do sada pokazali u takmičenjima u okviru Lige nacija i kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo, poželevši im uspeha i u meču u Oslu, kao i u Kataru. Zamenik predsednika FSS Nenad Bjeković uručio je tom prilikom ambasadoru Petroviću dres reprezentacije.

25. sep 2022.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković izjavio je da je delegacija Srbije završila veoma intenzivnu diplomatsku aktivnost u Njujorku u okviru 77. Generalne skupštine UN, da je održao ukupno 100 sastanaka na marginama tog zasedanja, a da je potpisano 12 sporazuma, protokola i memoranduma sa predstavnicima država sa kojima je imao priliku da se sastane.

Ministar Selaković je naveo da je Generalna skupština UN bila prilika da se na marginama tog zasedanja održi niz sastanaka sa kolegama ministrima spoljnih poslova iz više država sveta i sa predstavnicima kako SAD, odnosno njihovog Kongresa, tako i sa predstavnicima Američko-jevrejskog komiteta, Alijanse civilizacija, ali i Svetskog ekonomskog foruma.
"Kada se svede računica ovogodišnje Generalne skupštine UN i sastanaka na marginama, mogu sa ponosom da kažem da je održano ukupno 100 susreta, od toga 95 sa ministrima spoljnih poslova i pet sa predstavnicima Američko-jevrejskog komiteta, Alijasne civilizacija i Svetskog ekonomskog foruma", naveo je šef srpske diplomatije.

Ministar Selaković je naglasio da je to bila odlična prilika da se afirmiše ono što jeste naša politika, a da su kolege ministri spoljnih poslova iz različitih država na sastancima koje je imao bili pod utiskom nakon izvanrednog obraćanja predsednika Aleksandra Vučića na Generalnoj skupštini UN.

"Bili su pod utiskom upravo tog govora, govora koji je potvrdio dosledno poštovanje međunarodnog prava, poštovanje uloge UN i poštovanje važećih rezolucija SB UN od strane Srbije koja geografski i po broju stanovnika nije velika zemlja, ali zemlja koja čvrsto veruje da je posvećenost malih i srednjih zemalja međunarodnom pravu najjači saveznik u našoj borbi za zaštitu naših vitalnih državnih i nacionalnih interesa", naglasio je ministar Selaković.

Kako je preneo, bilo je izuzetnih razgovora, kako sa predstavnicima država koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, tako i onima koje to nisu i koje su još jednom potvrdile svoju podršku i posvećenost zaštiti vitalnog principa nepovrednosti teritorijalnog integriteta i suvereniteta međunarodno priznatih država članica UN.

"Ova godina je bila veoma izazovna za UN. Multilateralizam je u svojesvrsnoj krizi i za Srbiju je od vitalnog značaja da se multilateralizam vrati na scenu, da se ojačana uloga UN vrati na scenu i da naša borba za zaštitu naših državnih i nacionalnih interesa na Kosovu i Metohiji, a upravo u svetlu borbe za poštovanje primene međunarodnog prava, relevantnih odluka UN, kao što je Rezolucija 1244, ostaje ono čime ćemo se baviti i ostaje nešto za šta će se Srbija boriti. Upravo ta reafirmacija uloge UN jeste nešto što garantuje i veći uspeh u toj borbi", poručio je ministar Selaković.

Šef srpske diplomatije je istakao da su susreti na marginama zasedanja Generalne skupštine UN bili odlična prilika da se zaključi niz sporazuma, protokola i memoranduma sa predstavnicima država sa kojima je imao prilike da se sastane.

"Ukupno smo zaključili 12 sporazuma, memoranduma i protokola, a danas i završili ovu veoma intenzivnu diplomatsku aktivnosti potpisivanjem i Sporazuma o ukidanju viza na službene i diplomatske pasoše sa Senegalom", zaključio je ministar Selaković.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

22.09.2022.

„Poštovani predsedniče Generalne skupštine,

Uvaženi generalni sekretare,

Ekselencije,

Dame i gospodo,

Izuzetna mi je čast da vam se obratim u ime Republike Srbije.

Ne zamerite, zbog ograničenog vremena, danas ću preskočiti teret formalnosti, kurtoazna obraćanja, pozdravljanje pristutnih i odsutnih i govoriti direktno o suštini onoga zbog čega smo se sastali.

Ja sam ovde po ko zna koji put. Težina trenutka u kojem se nalazimo obavezuje me da sa vama podelim teške reči, ali istinite. Sve što danas ovde radimo deluje, najblaže rečeno, impotentno i bledo. Naše reči odzvanjaju šuplje i prazno spram stvarnosti sa kojom smo suočeni. A ta stvarnost je da ovde zapravo niko nikoga i ne sluša, niko ne teži stvarnim dogovorima i rešavanju problema i skoro svi vode računa samo o zadovoljavanju svojih interesa, neretko gazeći u tom procesu osnovne principe međunarodnog prava, bacajući pod noge Povelju UN i druge dokumente na kojima je ova organizacija zasnovana. Za to nije kriv ni Antonio Gutereš ni bilo ko iz UN, već one sile koje ne vode računa ni o čemu osim o zadovoljenju sopstvenih političkih, ekonomskih i na žalost, vojnih ciljeva.

Svedoci smo da doba u kojem živimo odlikuje usložnjavanje globalne geopolitičke situacije. Naša generalna debata održava se u uslovima narušenog svetskog mira, u meri koja nije viđena još od Drugog svetskog rata i od vremena osnivanja Ujedinjenih nacija. Globalni izazovi sa kojima se suočavamo prete da iz temelja izmene međunarodnu bezbednosnu arhitekturu i ugroze uspostavljeni međunarodno pravni poredak. Ovako složena vremena, zahtevaju puno mudrosti i zajedništva kako bismo sačuvali mir kao apsolutno najznačajniju tekovinu utkanu i u same osnove organizacije Ujedinjenih nacija.

Želim da zato, precizno i jasno iznesem pred Vas viđenje o pet ključnih izazova sa kojima smo danas suočeni:

1. Povratak miru i očuvanje globalne stabilnosti;

2. Očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta međunarodno priznatih država, članica ove organizacije, kao ključnog pricipa međunarodnosg javnog prava i odnosa među državama;

3. Energetska bezbednost u uslovima globalne krize;

4. Finansijska sigurnost siromašnih i zemalja u razvoju;

5. Snabdevenost hranom u uslovima ratom presečenih globalnih linija snabdevanja;

Aktuelni globalni uslovi sve češće nas opominju da princip mirnog rešavanja sporova nema alternativu. Ovo načelo danas je važnije više nego ikada i najbolje je opisano u preambuli Povelje Ujedinjenih nacija u kojoj se poziva da budemo tolerantni i da zajedno živimo u miru jedni sa drugima kao dobri susedi. Odricanje od upotrebe sile i mirno rešavanje sporova stubovi su na kojima se zasniva svetska stabilnost, ali oni moraju biti praćeni principima poput neselektivnog poštovanja Povelje Ujedinjenih nacija, primene obavezujućih rezolucija Saveta bezbednosti UN i osnovnih načela važećeg međunarodnog javnog prava.

Tačka 2: Očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta međunarodno priznatih država, članica ove organizacije;

Srbija podržava teritorijalni integritet svih država članica UN, uključujići, naravno, i teritorijalni integiret Ukrajine. Na taj način, ponašali smo se odgovorno, ozbiljno u ovom visokom domu. Od mnogih govornika čuli smo priče o agresiji i narušavanju teritorijalnog integriteta Ukrajine. Mnogi kažu da je to prvi sukob na tlu Evrope od drugog svetskog rata. Ali istina, da je prvi put narušen integritet jedne zemlje u Evropi, i to Srbije, koja nije izvršila napad na bilo koju drugu suverenu zemlju, se uporno prećutkuje. Tražimo jasan odgovor na pitanje koje već godinama postavljam mojim sagovornicima, liderima mnogih zemalja – u čemu je razlika između suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine i suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije, koji je grubo narušen, a čemu mnogi od vas daju međunarodno priznanje i legitimitet? Nikada ni od koga nisam dobio racionalan odgovor na to pitanje.

Podsetiću vas - Srbija nije nogom kročila na tuđu teritoriju, nikada, niti ugrozila teritorijalni integritet ma koje suverene države, da bi bilo ko protiv nje intervenisao ili proveo agresiju, onako kako je to učinjeno 1999. godine. To ipak nije sprečilo 19 najbogatijih NATO zemalja da napadne jednu suverenu zemlju i to bez odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. To što je po završetku oružanog sukoba potpisan sporazum sa NATO čije odredbe su predviđale usvajanje Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244, a kojom je potvrđen i garantovan delimični suverenitet i potpuni teritorijalni integritet Srbije, nije sprečilo mnoge države Zapada da priznanjem jednostrano proglašene nezavisnosti takozvanog Kosova iznova pogaze teritorijalni integritet naše zemlje, Povelju Ujedinjenih nacija i Rezoluciju 1244.

Upravo zbog ovakvog iskustva kroz koje je Srbija prošla i još uvek prolazi, uveren sam da imam puno pravo da na ovom mestu citiram reči velikog Martina Lutera Kinga - nepravda učinjena bilo gde je ujedno i pretnja pravdi svuda. Ove reči stoje kao podsećanje, ali i opomena svima nama.

Bez obzira na to što još uvek i sami osećamo posledice grubog kršenja osnovnih odredbi međunarodnog javnog prava, mi od temeljnih principa Ujedinjenih nacija ne odustajemo. Nastavićemo da se zalažemo za dosledno poštovanje načela nepovredivosti granica, uvažavanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta svih ostalih država članica Ujedinjenih nacija. Uprkos ovakvom našem stavu, mnogi u ovoj sali i danas imaju problem sa poštovanjem teritorijalnog integriteta Srbije. Pitate se zašto? Zato što oni poseduju silu, a mi smo u njihovim očima mali i slabašni. Međutim, kao što ste mogli da čujete, mi ipak imamo snage da na ovom mestu iznesemo istinu.

Ekselencije,

Posebnu zahvalnost dugujemo svim onim državama članicama Ujedinjenih nacija, a one u ovom trenutku čine većinu u ovoj Skupštini, koje podržavaju teritorijalni integritet Republike Srbije, posebno na prostoru i teritoriji Kosova i Metohije. Dodatno ohrabruje što se broj zemalja koje podržavaju pozicije Srbije uvećao u periodu između održavanja dve sednice, što je trend koji se mora nastaviti, jer je od posebnog značaja da ostanemo verni osnovnim principima utkanim u Povelju Ujedinjenih nacija, poput načela nepovredivosti granica.

Republika Srbija i ja, kao njen predsednik, veoma strpljivo i sa mnogo dobre volje tragamo za kompromisom u vezi sa Kosovom i Metohijom, pod pokroviteljstvom Evropske unije, a u okviru dijaloga Beograda i Prištine. To je težak proces, on traje već duže od deset godina, ali mi ne vidimo alternativu. Bolje je sto godina pregovarati nego jedan dan ratovati. Nadam se da ćemo doći do obostrano prihvatljivog rešenja, zasnovanog na kompromisu, zato što je to apsolutno jedini način da postignemo naš cilj, a to je uspostavljanje dugotrajnog mira,  kao preduslova prosperitetnog života za Srbe i Albance i za ceo region. Sve druge opcije smo već istrošili i, bar što se tiče Srbije, ne želimo ni u snu da se vraćamo na staze sukoba, konflikta i krvoprolića. Region Balkana ne može da podnese još jedan sukob. Ja se uzdam da ćemo u tom naporu imati dobru volju i razumevanje naših međunarodnih partnera, zato što i oni dobro znaju da su neke ranije odluke njihovih vlada bile loše i da nisu radile za budućnost našeg regiona i svetskog mira. Beograd ovaj proces vodi u veoma kompleksnim okolnostima u kojima je prisutan hibridni rat i prljava kampanja u delu međunarodne javnosti protiv naše zemlje na različitim poljima. Dovoljno je da vas samo podsetim na citate i navode svetskih medija da će Srbija napasti svoje susede i da predstavlja pretnju po regionalnu stabilnost. Naravno, to se nikada nije dogodilo, i to je bila samo jedna u nizu brojnih laži protiv Republike Srbije. Srbija je okarakterisana kao potencijalni faktor destabilizacije u regionu, samo zato da ne bi govorila istinu - da princip nepovredivosti granica mora podjednako da važi za sve. Srbija je bila i biće faktor stabilnosti u celom regionu. Srbija, uprkos mnogim neistinama i falsifikatima, podržava Dejtonski mirovni sporazum, teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine i integritet Republike Srpske unutar Bosne i Hercegovine.
 
Mi smo, sa druge strane, uvereni da narodi Balkana imaju kapacitet da nastave suživot u budućnosti kao prijatelji i partneri koji imaju zajedničku viziju članstva u ujedinjenoj Evropi. To dobro znam, zato što smo već prevazišli mnoge barijere koje su između naših naroda stajale godinama i koštale su nas hiljada života i protraćene budućnosti. Srbija i Albanija, na primer, danas imaju najbliže i najprijateljskije odnose u celoj svojoj viševekovnoj zajedničkoj istoriji na prostoru Balkanskog poluostrva.

Bilo je potrebno samo da trezveno i pragmatično razgovaramo o našoj budućnosti, a ne o našoj prošlosti. Da razgovaramo o tome kako da rešimo probleme koji muče naše ljude, naše kompanije, radnike, studente i preduzetnike. Mnogo smo diskutovali i sami smo došli do brojnih rešenja koja su već ukinula barijere koje su između nas postojale bez ikakvog racionalnog razloga. Pre svega u ekonomiji, trgovini i protoku ljudi i kapitala. Srbija, Albanija i Severna Makedonija već tri godine implementiraju projekat Otvoreni Balkan koji ima jasnu viziju– otvoriti region za ljude, za robu, usluge, za kapital i kompanije, da bismo dobili područje koje će trajno biti oslobođeno tenzija, napetosti i konflikta.  Pored neupitne zajedničke ekonomske koristi koju ova inicijativa sa sobom donosi, ona ima i širu dimenziju, pre svega u spajanju ljudi različitih kultura i promocije diverziteta, što svakako doprinosi opštem razvoju društava u ovom delu Evrope. Srbija i na ovaj način, zapravo, nastavlja da doprinosi miru, stabilnosti i procesu pomirenja u regionu, a čime svakako daje značajan doprinos i bezbednosti na globalnom nivou.

Imali smo za to i inspiraciju u rečima jednog od najvećih diplomata u istoriji i velikog generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Daga Hamaršelda da ova organizacija nije kreirana da ljudsku vrstu odvede u raj, već da čovečanstvo spasi od pakla.
 
Dame i gospodo,

Tek što smo suzbili globalnu pandemiju, već smo se suočili sa novim izazovima kakve u ovom veku nismo očekivali. Dok kao čovečanstvo, korak po korak, ubrzano napredujemo na tehnološkom planu, pred nama su se pojavili egzistencijalni problemi poput energetske bezbednosti, finansijske sigurnosti država u razvoju, ali i poremećaja u lancu snabdevanja osnovnim životnim namirnicama. Solidarnost koja je bila neophodna u borbi protiv pandemije, u još većoj meri je potrebna danas kada su ugrožene osnovne potrebe ljudi za hranom i energentima.

Republika Srbija svoju energetsku bezbednost posmatra kao neodvojivi deo nacionalne sigurnosti i kao ključni preduslov za nastavak ekonomskog razvoja i napretka naše zemlje. Nastojimo da obezbedimo kontinuitet snabdevanja energentima, ali delimo zabrinutost zbog aktuelnih geopolitičkih izazova koji ugrožavaju svetsku i evropsku energetsku stabilnost. Ostajemo posvećeni pronalaženju rešenja koja bi mogla da imaju transformacionu snagu u pokušajima da postignemo regionalnu i evropsku energetsku sigurnost. Želeo bih da naglasim da je Republika Srbija uspela da tokom aktuelne krize sačuva kontinuitet u snabdevanju energentima. Ipak, ostajemo vitalno zainteresovani za diversifikaciju izvora snabdevanja, dodatna ulaganja u energetsku infrastrukturu, ali i u brži i efikasniji razvoj kapaciteta zasnovanih na obnovljivim izvorima snabdevanja.

Mi smo upravo u Ujedinjenim nacijama tekuću dekadu nazvali decenijom održivije i otpornije budućnosti, delovanja i transformacije. Ona to mora i da ostane, ali u malo bržem ritmu! Neravnomeran razvoj, ali i finansijska ugroženost zemalja u razvoju, prouzrokuju dodatna društvena raslojavanja i neminovno vode ka novim antagonizmima. Ravnomeran razvoj ne sme biti ograničen, niti uslovljen ni geografski ni politički, već mora biti omogućen svim ljudima bez obzira na etničku, rasnu, kulturnu ili versku pripadnost.
 
Pred nama je još jedan veoma važan izazov koji zajedničkim snagama moramo da prevaziđemo, a to je iznalaženje najefikasnijeg načina da se izbegnu posledice koje aktuelna međunarodna kriza ostavlja po globalnu sigurnost snabdevanja hranom. Razvoj situacije je izuzetno alarmantan, a realnost je da smo pogođeni svi, bez izuzetka. Rastuća cena hrane i njena dostupnost postale su dodatni problem. Zadatak svih nas je da pronađemo operativna i efikasna rešenja koja nikoga neće izostaviti. Na nama državama, kao najznačajnijim međunarodnim subjektima, je da se pojedinačno uključimo u koordinaciju mera, pre svega doprinoseći ovom plemenitom zadatku na nacionalnom nivou, kako bismo sačuvali ono najvrednije – ljudske živote i njihovo dostojanstvo.

Tema ovogodišnje Generalne debate nas upozorava na dragocenost trenutka i povezanost izazova na međunarodnom planu. Krize sa kojima se suočavamo nas podsećaju na važnost otvorene komunikacije. Ne treba mnogo mudrosti da bismo zaključili da se izazovi savladavaju uspešno samo ukoliko se pravilno uoče njihovi uzroci. Srbija smatra da je imperativ da aktuelni izazovi ni na koji način ne smeju produbiti podele u svetu, a da već očigledna i tendenciozna polarizacija na globalnom planu treba da ustupi mesto principima multilateralizma.

Želeo bih da istaknem da Republika Srbija učestvuje u kolektivnim naporima za dostizanje ciljeva održivog razvoja i sprovođenje Agende 2030. Srbija deli viziju generalnog sekretara o budućnosti globalne saradnje na način kako je to utvrđeno Našom zajedničkom agendom i snažno podržava inkluzivan, umrežen i efikasan multilateralizam, kao najbolje sredstvo za odgovor na najhitnije izazove čovečanstva.
 
Dame i gospodo,

Multilateralizam, kolektivna akcija i zajednička odgovornost su neizostavni elementi naših dosadašnjih diskusija, ali dozvolite mi da ukažem da je polazna osnova svakog takvog konstruktivnog angažmana – solidarnost.

Na kraju, želim da potvrdim da će Republika Srbija nastaviti da bude pouzdan partner u ostvarivanju zajedničkih ciljeva definisanih u okviru Ujedinjenih nacija, čvrsto verujući da je to najbolji put kojim možemo izgraditi bolji svet za nas i naše buduće generacije. Ali ne smemo da zaboravimo da su Ujedinjene nacije snažne onoliko koliko poštujemo zajednički usaglašene odluke i akte ove organizacije.

Citirao bih nešto što smo čuli 23 puta do sad, a to je: Povelja Ujedinjenih nacija je jedini standard koji se mora poštovati. To smo čuli od svih. U slučaju Republike Srbije, njih 17 od 23 koji su govorili o Povelji UN i rezolucijama UN je prekršilo međunarodno javno pravo i nisu poštovali pravila ustanovljena u Ujedinjenim nacijama. Nadam se da ćemo moći da prevaziđemo sve poteškoće i učinimo da pravila i procedure budu isti za sve na svetu. U suprotnom, ne vidim izlaz na kraju tunela. Hvala na pažnji. Živela Srbija!“

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

20.09.2022.

Ambasador Dragan Petrović razgovarao je 19. septembra sa Knutom Haugeom, generalnim direktorom za bezbednosnu politiku u MIP Norveške. Tokom susreta, konstatovan  je obostrani interes za dalje unapređenje dijaloga i saradnje u oblasti sigurnosti, kako na bilateralnom planu, tako i u okviru nadležnih međunarodnih organizacija.

15.09.2022.

Danas se sećamo junaka koji su nosili našu trobojku u borbama za oslobođenje Srbije. Srećan praznik! 
 

14.09.2022.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković primio je danas ambasadore SAD, Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Italije i Norveške pri NATO u Briselu.

Ministar Selaković je istakao da Srbija, kao vojno neutralna zemlja, želi da nastavi da unapređuje partnersku saradnju sa NATO, budući da je očuvanje mira i stabilnosti u regionu od zajedničkog interesa.

Selaković je sagovornike upoznao sa političkom i bezbednosnom situacijom u regionu, istakavši da Srbija ostaje čvrst i pouzdan stub mira i stabilnosti na zapadnom Balkanu.

Srbija, kako je dodao, svoju čvrstu opredeljenost za stabilnost u regionu i mirno rešavanje svih otvorenih pitanja potvrđuje, između ostalog, i kroz inicijativu „Otvoreni Balkan“, preko koje ekonomskom saradnjom zemalja u regionu prevazilazimo političke nesuglasice.

Šef srpske diplomatije posebno se osvrnuo na situaciju na Kosovu i Metohiji, ponovivši opredeljenost Beograda za dijalog pod okriljem EU i postizanje kompromisnih i održivih rešenja.

Selaković je upozorio na obrazac delovanja Prištine, koja povlači jednostrane poteze na štetu srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, čime destabilizuje situaciju na terenu, istovremeno odbijajući da sprovede obaveze koje je preuzela Briselskim sporazumom.

Ministar je upoznao ambasadore i sa položajem srpskog naroda na KiM i serijom međuetničkih incidenata protiv Srba, istakavši sinoćni napad Albanaca i ranjavanje dvojice Srba u Babinom Mostu.

Naglasivši značaj angažovanja KFOR-a, u okviru mandata koji mu je poveren Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244, Selaković je upozorio da bi svaka naredna provokacija Prištine mogla da izazove nesagledive posledice.

Sagovornici su razgovarali i o aktuelnoj situaciji u regionu zapadnog Balkana, kao i o geopolitičkim posledicama rata u Ukrajini.

Sastanku su prisustvovali i ambasadori SAD, Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Italije i Norveške u Srbiji kao i specijalni izalanik Norveške za zapadni Balkan.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs
 

08.09.2022.

Ambasador Dragan Petrović susreo se 7. septembra u Oslu sa Elizabet Haugset (Elisabeth Lier Haugseth), generalnom direktorkom za jednakost, nediskriminaciju i međunarodnu saradnju u Ministarstvu kulture i jednakost Norveške. Tokom srdačnog susreta izražen je obostrani interes za jačanje bilateralne saradnje na planu kulture, koja je naročito bile pogođena tokom trajanja pandemije. Takođe, razgovarano je i o konkretnim koracima za unapređenje veza između umetnika i stvaraoca u različitim oblastima, učešću na festivalima, izložbama i drugim manifestacijama u Srbiji i Norveškoj.

02.09.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić predsedavao je Samitom u okviru inicijative Otvoreni Balkan zajedno sa predsednikom Vlade Republike Albanije Edijem Ramom i predsednikom Vlade Republike Severne Makedonije Dimitrom Kovačevskim. Samitu su prisustvovali i predsednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović, predsedavajući Veću ministara Bosne i Hercegovine Zoran Tegeltija, ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto i ministar spoljnih poslova Republike Turske Mevlut Čavušoglu.

Otvarajući Samit lidera u okviru inicijative Otvoreni Balkan, Predsednik Vučić je poručio da nikada nije više pažnje i energije usmereno na uspeh ovog projekta od osnivanja, te da od uspeha Otvorenog Balkana zavisi i koliko će zemlje članice uspeti da osiguraju dobru ekonomsku budućnost svojih zemalja, kao i učvršćivanje mira i stabilnosti u regionu.

„Nadamo se da će inicijativa Otvoren Balkan dodatno doprinositi ekonomskom jačanju i povezivanju, ali i pružiti mogućnost, koja je za nas od velikog značaja, a to je da govorimo u regionu jednim glasom i kada se radi o ključnim pitanjima od interesa za sve naše zemlje i za region u celini. Dosadašnji progres nije mali, ali lagao bih kada bih rekao da smo uvek zadovoljni tempom napretka. Čini mi se da uvek možemo brže i snažnije i bolje. Uspostavljanjem zelenog koridora Otvorenog Balkana za transport prehrambenih proizvoda doveo je do rasta trgovine od 17 odsto u ovom sektoru. Takođe, otvaranje namenskih voznih traka na graničnim prelazim je skratio čekanje sa nekoliko sati na 10 do 15 minuta, što nemerljivo olakšava poslovanje kompanijama iz Srbije, Albanije i Severne Makedonije“, naglasio je predsednik Vučić ističući da su u toku dana potpisana dokumenta, kao rezultat posvećenosti i rada i izraz opredeljenosti svih članica Otvorenog Balkana da u budućnosti saradnja dostigne još viši nivo.

Prema rečima predsednika Vučića, među potpisanim dokumentima je i Sporazum o mehanizmima za obezbeđivanje nesmetanog snabdevanja osnovnim životnim namirnicama unutar regiona Otvorenog Balkana, koji predviđa nesmetanu trgovinu određenih prehrambenih namirnicama unutar inicijative i ukoliko neka od zemalja članica donese odluku o zabrani izvoza tih namirnica.

„Operativni plan u oblasti civilne zaštite, je nastavak prethodnog sporazuma o saradnji u civilnim i vanrednim situacijama iz jula 2021. godine“, rekao je predsednik ukazavši da je posebno mudra ideja albanskog premijera Edija Rame rezultirala potpisivanjem Memoranduma o razumevanju u oblasti kinematografije i audio vizuelnih aktivnosti čime će se osnovati zajednički koprodukcioni fond "Otvorenog Balkana" za filmske profesionalce.

Takođe, predsednik Vučić je ocenio da će izdavanje prvih radnih dozvola i registracionih brojeva biti prekretnica koja će usmeriti razvoj privrede naše tri zemlje i dodao da je posebno važno osnivanje radne grupe za prevenciju kriza pred dolazeću tešku zimu.

Predsednik Vučić se osvrnuo i na međunarodni sajam vina Vinska vizija, organizovan u okviru inicijative Otvoreni Balkan, ističući da su tri zemlje članice pokazale da jednu tako važnu i izuzetnu tešku manifestaciju mogu da organizuju na najvišem svetskom nivou, dovodeći najveći deo svojih vinarija, najpoznatije svetske vinarije i promovišući glavne gradove i svoje zemlje.

Predsednik Vučić je posebno zahvalio premijeru Crne Gore, predsedavajućem Savetu ministara Bosne i Hercegovine, ali i šefovima diplomatije Mađarske i Turske, što su došli u Beograd na Samit.

"Vi niste naši gosti, mi smo toliko vezani i potrebni jedni drugima a to pokazuje i učestalost naših susreta. Verujem da ćemo, bez obzira što neki nisu formalno deo Otvorenog Balkana i što neki neće biti, moći da razvijamo dalju moguću saradnju“, dodao je predsednik Vučić dodajući da su odnosi zemalja unutar inicijative na istorijskom maksimumu.

Nakon obraćanja učesnika i gostiju na Samitu, Predsednik Vučić je poručio su za sve zemlje učesnice inicijative "Otvoreni Balkan" mir i stabilnost od ključnog značaja, bez obzira na to što nemaju ista mišljenja o svim političkim događajima i pitanjima. Takođe je istakao da se sve zemlje koje učestvuju na Samitu, nalaze na evropskom putu i da su mu posvećene. Zato je zamolio evropske partnere da pokažu poštovanje i više razumevanja prema regionu Balkana i zahvalio predstavnicima EU na tome što poštuju odluku Srbije, Albanije i Severne Makedonije da naprave projekat kakav je Otvoreni Balkan.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs
 

31.08.2022.

Ambasador Dragan Petrović susreo se 29. avgusta sa Halvorom Setreom, direktorom za Ujedinjene nacije u MIP Norveške. Tokom susreta, održanog uoči početka 77. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, razgovarano je o priritetima Norveške i Srbije tokom predstojećeg multilateralnog okupljanja u Njujorku. Sagovorniku su prenete i čestitke na dosadašnjem angažovanju Norveške u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija i zahvalnost za nepristrasnost u suočavanju sa izazovima. 

29.06.2022.

Ambasador Dragan Petrović sastao se 28. juna sa prof. dr Sveinom Stolenom, rektorom, i prof. dr Ase Goranickom, prorektorkom Univerziteta u Oslu, sa kojima je razgovarao o saradnji na planu visokog obrazovanja. Tokom susreta je naglašeno da su odnosi između Univerziteta u Beogradu i Oslu, kao dve vodeće nacionalne visokoškolske institucije, izuzetni i veoma razvijeni, i to kako na bilateralnom planu, tako i u okviru Evropske univerzitetske alijanse CircleU. Rektor Stolen izneo je tom prilikom i posebno zadovoljstvo uspešnom jednonedeljom studijskom posetom grupe od 80 studenata Univerziteta u Oslu Republici Srbiji tokom februara meseca, dok je ambasador Petrović preneo veoma pozitivne ustiske iz nedavne posete Oslu profesora i apsolvenata Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

24.06.2022.

Ambasador Dragan Petrović boravio je 23. juna u Mušjenu gde je položio vence na spomen obeležja posvećena stradanju Srba i njihovih sapatnika sa prostora bivše Jugoslavije u radnim logorima Korgen i Osen na severu okupirane Norveške tokom Drugog svetskog rata. Ambasador Petrović se tom prilikom u odvojenim susretima zahvalio rukovodstvu opština Vefsn i Hemnes gde se nalaze spomenici na doslednom zalaganju za očuvanje sećanja na velike žrtve među graditeljima Krvavog puta, kao i rukovodstvu Udruženja Norveška - Zapad Balkan na ogromnom doprinosu u otkrivanju brojnih stratišta i imena stotina zarobljenika koji su izgubili život na ovom prostoru. 

19.06.2022.

Ambasador Dragan Petrović prisustvovao je 17. juna u Rejkjaviku ceremoniji proslave Nacionalnog dana Republike Island, kao i prijemu koji je za članove diplomatskog kora organizovao predsednik Gudni Johaneson. Ambasador Petrović učestvovao je tim povodom na radnom ručku koji za šefove diplomatskih misija organizovala ministarka spoljnih poslova Tordis Gilfadotir. Tokom boravka u Rejkjaviku, ambasador Petrović susreo se i sa predstavnicima srpske dijaspore, sa kojima je razgovarao o planovima za organizaciju manifestacije Dani srpske kulture na Islandu.

17.06.2022.

Ambasador Dragan Petrović razgovarao je 16. juna u Rejkjaviku sa Anom Hjartardotir, direktorkom za politička pitanja i međunarodne organizacije u Ministarstvu spoljnih poslova Islanda, o mogućnostima za unapređenje bilateralne saradnje. Kao perspektivne identifikovane su oblasti informacionih tehnologija, gde je već ostvaren pomak, kao i  domen obnovljivih izvora energije i zaštite životne sredine u kojima je Island medju vodećima u svetu. 

14.06.2022.

Ambasador Dragan Petrović susreo se danas sa Kristin Melsom, direktorkom za jugoistočnu Evropu u MSP Norveške, sa kojom je razgovarao o stanju bilateralnih odnosa i situaciji u regionu. Ambasador Petrović preneo je zahvalnost za kontinuiranu podršku Norveške evropskom putu Srbije, između ostalog i kroz brojne razvojne projekte. Posebno je razgovarano o mogućnostima za proširenje oblasti saradnje u domenu ekonomije, energetike i obrazovanja.  

13.06.2022.

Ambasador Dragan Petrović posetio je 12. juna Stavanger i prisustvovao proslavi godišnjice Udruženja Srba u Rogalandu „Ivo Andrić“. Ovom prilikom predstavljeni su novo rukovodstvo i godišnji izveštaj Udruženja, a uručena su i priznanja nastavnicama dopunske škole na srpskom jeziku. Učenici predškolske grupe i dopunske škole pokazali su svoje znanje kako u poznavanju jezika, tako i kroz izvođenje folklornih igara i pesama.

Tokom boravka u Stavangeru ambasador Petrović razgovarao je sa predstavnicima srpske dijaspore o njihovim bućim aktivnostima i mogućnostima za jačanje ekonomskih veza Srbije sa regionom Rogaland, u kome se nalazi sedište vodećih norveških kompanija iz sektora energetike, i posetio hram Srpske pravoslavne crkve posvećen Sv. carevima Konstantinu i Jeleni. 

13.06.2022.

Ambasador Dragan Petrović posetio je 12. juna Stavanger i prisustvovao proslavi godišnjice Udruženja Srba u Rogalandu „Ivo Andrić“. Ovom prilikom predstavljeni su novo rukovodstvo i godišnji izveštaj Udruženja, a uručena su i priznanja nastavnicama dopunske škole na srpskom jeziku. Učenici predškolske grupe i dopunske škole pokazali su svoje znanje kako u poznavanju jezika, tako i kroz izvođenje folklornih igara i pesama.

Tokom boravka u Stavangeru ambasador Petrović razgovarao je sa predstavnicima srpske dijaspore o njihovim bućim aktivnostima i mogućnostima za jačanje ekonomskih veza Srbije sa regionom Rogaland, u kome se nalazi sedište vodećih norveških kompanija iz sektora energetike, i posetio hram Srpske pravoslavne crkve posvećen Sv. carevima Konstantinu i Jeleni. 

13.06.2022.

Kulturno-umetnički sadržaj obuhvatio je pored folklorne igre, muzike i pesme, učešće i najmlađih predstavnika srpske dijaspore koji su dali posebnu vrednost organizaciji ovakvih manifestacija. Takođe, raznovrsnost prikaza tradicije i duha srpskog naroda obogaćen je bio gostovanjem folklornog ansambla jednog najstarijih srpkih društava «Sinđelić» iz Geteborga, kao i veoma emotivnim nastupom gospođe Katarine Bogdanović, solistkinje narodnog orkestra RTS-a.

13.06.2022.

U Oslu je i ove godine u parku Ekeberg održan tradicionalni kros RTS „U dijaspori“ koji se organizuje pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Na krosu je učestvovalo više desetina učenika koji pohađaju dopunsku nastavu na srpskom jeziku u Oslu I Jeshajmu. Po završetku takmičenja učenicima su podeljene đačke knjižice I diplome za završenu školsku 2021/2022 godinu dopunske nastave na srpskom jeziku.

Ambasador Dragan Petrović pozdravio je takmičare pred početak trke i bodrio ih tokom samog takmičenja.

Čestitamo pobednicima i svim takmičarima i radujemo se novim druženjima sa našim najmlađim sunarodnicima!

12.06.2022.

Ambasador Dragan Petrović susreo se 10. juna sa predsednicom opštine Nome (Nome Kommune) gospođom Bjorg Tvito Lundefaret (Bjørg Tveito Lundefaret) u okviru posete regionu Telemark radi prisustva ViNK festivalu na kome su Srbiju predstavljale polaznice Baletskog studija i Dramske grupe na engleskom jeziku Dečjeg kulturnog centra Beograd. Neposredno pred veoma uspešan događaj, ambasador Petrović i gospođa Lundefaret zasadili su drvo prijateljstva kao simbol bliskosti i saradnje između Srbije i Norveške na kulturnom planu, koja će se nastaviti i u narednom periodu.

06.05.2022.

Ambasador Dragan Petrović svečano je otvorio 4. juna Svesrpski sabor u Telemarku, najveću sportsko-kulturnu manifestaciju Srba u Norveškoj, u organizaciji udruženja Srpska kruna iz Pošgruna. Bogati sportski program ovogodišnjeg, sada već tradicionalnog druženja, koje se održava deveti put, činili su turnir u malom fudbalu sa 12 prijavljenih ekipa, takmičenje u ubacivanju trojki, čiji je prihod uplaćen u humanitarne svrhe, kao  i RTS kros na kome je učestvovalo više desetina učenika dopunske škole na srpskom jeziku. Najmlađi su i u kulturnom delu manifestacije pokazali stečeno znanje, a gledaocima se predstavila i folklorna sekcija udruženja Srba iz Jeshajma. U okviru aktivnosti za obeležavanje 80 godina od dolaska prvih interniraca na prisilan rad u Norvešku, tokom sabora prezentaciju knjige Varden o ovim istorijskim događajima imao je njen pisac S. Dimitrijević.

31.05.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić položio je danas zakletvu na Jedanaestoj posebnoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu i stupio na dužnost u drugom mandatu.

"Dame i gospodo, Vaša svetosti, poštovani predsedniče, poštovani člane Predsedništva Bosne i Hercegovine, poštovana predsednice Republike Srpske, uvaženi predstavnici verskih zajednica, dragi prijatelji, poštovani predsednici Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, vaše ekselencije, predsednice Ustavnog suda i Vrhovnog kasacionog suda, predsednice Vlade, članovi Vlade Republike Srbije, predsedniče Pokrajinske skupštine AP Vojvodine, predsedniče Pokrajinske vlade AP Vojvodine, dame i gospodo, dragi prijatelji, ne postoji veća čast, veća obaveza, a nema ni većeg ponosa od onog koji ti daje činjenica da vodiš svoju zemlju, niti lepše dužnosti od te da je sa ponosom predstavljaš.

25.05.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić boravio je u švajcarskom gradu Davosu, gde je prisustvovao godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma. Tokom dvodnevnog boravka u Davosu, predsednik Vučić učestvovao je na sesiji Diplomatski dijalog na temu Zapadnog Balkana, kao i u diskusiji na temu Uspostavljanje mira, obnavljanje rasta i ostvarivanje održivosti.

20. maj 2022.

Ministar spoljnih poslova Srbije poručio je da je današnje, 132. zasedanje Komiteta ministara Saveta Evrope, bila prilika da se jasno izlože naši stavovi po pitanju situacije u Ukrajini i problema koji će se u budućem vremenu naći pred SE, a to je zahtev tzv. Kosova za članstvo u ovoj organizaciji.

Selaković je istakao da je tim povodom u Torinu razgovarao sa generalnom sekretarkom SE Marijom Pejčinović Burić, koja je, kako je podsetio, pokazala veliko razumevanje za naše stavove još kada je početkom godine bavila u zvaničnoj poseti Srbiji, a ministar je naveo i da je razgovarao sa ministrima spoljnih poslova Danske, Irske, Islanda, Azerbejdžana, Jermenije, Gruzije, Moldavije, kao i zamenicima šefova diplomatija Ukrajine i Slovačke.

"Ovo je bila prilika da ih bliže upoznam sa našim stavovima i pozicijom po pitanju zahteva tzv. Kosova za članstvo u SE", rekao je Selaković, ukazavši da je reč o ubedljivoj većini država koje su do sada uvek bile na našoj strani i koje su imale jasan i principijelan stav podrške teritorijalnom integritetu i suverenitetu Srbije, dok je, prema rečima ministra, susret sa kolegama iz Irske i Islanda bio motivisan time što su te države članice Biroa komiteta ministara SE, dodavši i da je Irska danas od Italije preuzela predsedavanje Komitetu ministara SE za period od narednih šest meseci.

"I ovom prilikom Srbija je potvrdila da je jedna od retkih evropskih država koja ima vrlo jasne stavove po pitanju osnovnih načela spoljne politike, odnosno, da se rukovodi osnovnim načelima Povelje UN, da poštuje teritorijalni integritet i suverenitet drugih država i da poštuje međunarodno priznate granice", rekao je Selaković, naglasivši da su danas neki govornici, predstavnici sedam ili osam država, na jedan neprincipijelan način govorili o poštovanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta nekih evropskih država, dok neke druge države čiji je teritorijalni integritet narušen, kao što je Srbija, nisu ni pomenuli.

Selaković je kazao da je eventualni zahtev za prijem Prištine u SE direktno u suprotnosti sa najmanje dva člana Statuta SE, ukazavši da je to je akt koji je u suprotnosti sa Rezolucijom SBUN 1244, kao i da je to akt direktno uperen protiv očuvanja jedinstva SE, a da je jedinstvo među državama jedno od ključnih načela koje je definisano Satutom SE.

"Svaka vrsta argumentacije da je tzv. Kosovo 'crna rupa' u Evropi, gde apsolutno nije prisutan SE sa svim onim vrednostima koje zastupa, nije tačna, jer SE se u statusno neutralnom prisustvu nalazi i na teritoriji naše južne pokrajine, gde učestvuje u organizaciji i sprovođenju različitih projekata", rekao je Selaković ponovivši da to nikako ne može da bude argument koji koristi suprotna strana.

"Ukoliko dođe do razvoja situacije u tom smeru, Srbija će se svim diplomatskim i političkim sredstvima boriti protiv toga, a uveren sam da u toj borbi nećemo biti sami", zaključio je Selaković.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs
 

20. maj 2022.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković učestvovao je danas na 132. Ministarskom sastanku Saveta Evrope koji se održava u Torinu.

U obraćanju Selaković je podvukao da se spoljna politika Srbije zasniva na poštovanju načela međunarodnog prava, teritorijalnog integriteta i političke nezavisnosti država, kao i da smatramo veoma pogrešnim narušavanje ovih principa u slučaju bilo koje države, ali i u slučaju Srbije.

„Naš odnos prema ovim principima je veoma jasan. Iako se čini da su neke države vođene načelom „Quod licet Iovi non licet bovi" (Što priliči bogu, ne priliči volu), Srbija ostaje posvećena osnovnim principima međunarodnog prava“, naglasio je ministar. On je dodao da je poštovanje ovih principa danas važnije nego ikada, ujedno, ukazavši i da Komitet ministara Saveta Evrope u svojim odlukama i deklaracijama često eksplicitno insistira  na njima.

„Razmatranje zahteva tzv. Kosova za članstvo u Organizaciji, koji je pravno nedopustiv, dovelo bi u pitanje njen kredibilitet. Naglasiću da je ovakav potez Prištine za nas apsolutno neprihvatljiv, a na grubo kršenje našeg teritorijalnog integriteta bićemo prinuđeni da snažno odgovorimo svim raspoloživim diplomatskim sredstvima“, istakao je Selaković.

Ministar je naveo da Srbija podržava svaki angažman Saveta Evrope na KiM koji ima za cilj unapređenje standarda u domenu ljudskih prava, vladavine prava i demokratije, a koji je u skladu sa Rezolucijom Saveta Bezbednosti UN 1244 i statusno neutralnim pristupom Saveta Evrope.

Prema rečima ministra, prištinske vlasti nisu pokazale zainteresovanost za poštovanje obaveza preuzetih u dijalogu u Briselu, posebno kada je u pitanju zaštita prava Srba i drugih nealbanskih zajednica, na šta se konstantno upozorava i u izveštajima generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a.

„Zahtev za članstvo za Prištinu predstavlja politički cilj, a ne vrednosno opredeljenje i jeste pokušaj da se ova organizacija zloupotrebi. To je duboko u suprotnosti sa normama i pravilima Saveta Evrope, drugih međunarodnih organizacija i međunarodnog prava“, istakao je šef srpske diplomatije, dodavši da je ovo još jedan jasan pokazatelj da Priština nema nameru da do bilo kakvog rešenja dolazi putem dijaloga, već se po ko zna koji put odlučila za unilateralni pristup.

Selaković je kazao da se Srbija zalaže i promoviše načela i vrednosti Saveta Evrope, ukazujući da je to važan segment našeg puta ka članstvu u  EU, kojem smo u potpunosti posvećeni.

Ministar je naglasio da Srbija sa posebnom pažnjom prati posledice tragedije u Ukrajini, pre svega na civilno stanovništvo, kao i da će nastaviti da pruža humanitarnu pomoć i utočište onima koji se nađu na teritoriji naše zemlje.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs
 

18.05.2022.

Ambasador Dragan Petrović susreo se danas na proslavi Dana ustavnosti Kraljevine Norveške sa premijerom Jonasom Garom Storeom. Norveški premijer se tom prilikom osvrnuo na veoma dobar razgovor koji je nedavno imao sa predsednikom Republike Srbije Aleksandrom Vučićem, kao i na sadržajne bilateralne odnose između država i istorijski bliske veze između dva naroda. Neposredno pred tradicionalni školski defile, ambasador Petrović upisao je u protokol u palati kralja Haralda V čestitiku povodom norveškog nacionalnog praznika.

16.05.2022.

Ambasador Dragan Petrović govorio je o srpsko – norveškom prijateljstvu i istorijskim vezama 15. maja na manifestaciji Dan srpske kulture, održanoj u parku - galeriji Roseslotet iznad Osla.

Umetnički program su osmislili i izveli članovi Srpskog društva Ras iz Osla, zajedno sa foklornom sekcijom, a gosti su imali priliku da probaju i mnoge srpske specijalitete.

Ove godine, u okviru Dana kulture, norveškoj publici su se pored Srbije predstavili i Švedska, Ukrajina, Azerbejdžan, Kazahstan i Turska. 
 

13.05.2022.

Ambasador Dragan Petrović prisustvovao je 12. maja 2022. godine proslavi hramovne slave Svetog Vasilija Ostroškog u Oslu. Sečenjem slavskog kolača i prigodnim programom članova etno pevačke i folklorne sekcije Srpskog društva Ras, obeležena je 30. godišnjica parohije koja okuplja više od šest hiljada članova.

11.5.2022.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković učestvovao je danas u Marakešu na Ministarskom sastanku Globalne koalicije za borbu protiv ISIL-a.

Selaković je poručio da se Srbija zalaže za multilateralni aspekt borbe protiv terorizma i da smatra da Ujedinjene nacije treba da budu ključni forum za međunarodnu saradnju na ovom polju.

Ministar je naveo da naša zemlja ispunjava sve međunarodne obaveze u kontekstu sprovođenja rezolucija Saveta bezbednosti UN, a posebno onih koje se odnose na uvođenje embarga na izvoz naoružanja, uključujući i zabrane koje se odnose na nedržavne aktere, terorističke organizacije i sa njima povezane pojedince, posebno napomenuvši i da je Srbija potpisnica 15 međunarodnih konvencija za borbu protiv terorizma.

„Učestvujući u multinacionalnim misijama za održavanje mira u okviru UN i EU, Srbija na konkretan način doprinosi očuvanju regionalne i globalne bezbednosti“, rekao je Selaković, odavši počast pripadniku Vojske Srbije, potpukovniku Dejanu Stanojeviću i njegovim kolegama, koji  su 29. marta tragično izgubili život u misiji Ujedinjenih nacija u Demokratskoj Republici Kongo.

„Srbija ne umanjuje značaj i važnost drugih međunarodnih foruma, zbog čega se od samog početka pridružila Globalnoj koaliciji i nesebično daje svoj doprinos međunarodnim naporima u borbi protiv ISIL, prevashodno kroz različite forme donacija u vojnoj opremi i municiji i učestvovanjem u obukama bezbednosnih snaga Iraka“, naglasio je ministar i dodao da Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, pun doprinos daje aktivnim učešćem u okviru evropskih politika u borbi protiv terorizma, a  ima i razvijenu stratešku saradnju sa EUROPOL-om.

Ministar je posebno naglasio da Srbija ima instrumente u svom krivičnom zakonodavstvu da spreči i kazni podsticanje, organizovanje i učešće svojih građana u ratovima ili sukobima u stranim državama, te je informisao i da su pravosudni organi Srbije okončali postupke protiv 7 lica koja su bila angažovana na stranim ratištima, a da u toku je više istraga protiv lica povezanih sa terorističkim delovanjem.

Šef srpske diplomatije poručio je da je borba protiv terorizma, radikalizma i ekstremizma od prioritetnog značaja, i da je Srbija aktivno uključena u suzbijanje tih izazova i pretnji na domaćem, regionalnom i međunarodnom planu.
 

09.05.2022.

Ambasadu Republike Srbije u Oslu 9. maja 2022. godine posetili su studenti završne godine studija norveškog jezika na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, koji su sa svojim profesorima boravili u poseti Oslu. U srdačnoj atmosferi razgovarano je o akademskoj saradnji između dva Univerziteta, a poseta je iskorišćena i za razmenu iskustava sa predstavnicima norveškog ogranka Organizacije srpskih studenata u inostranstvu. Kratak istorijski osvrt na srpsko-norveško prijateljstvo  i dugu tradiciju u lingvističkoj saradnji predstavio je novinar Saša Dimitrijević, dugogodišnji dopisnik iz Norveške. 

09.05.2022.

Povodom obeležavanja Dana pobede nad fašizmom, ambasador Petrović položio je 9. maja venac na spomenik u Oslu podignut u znak sećanja na stradanje naših interniraca u Drugom svetskom ratu.

06.05.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas telefonom sa predsednikom Vlade Kraljevine Norveške Jonasom Garom Storeom, sa kojim je razmenio mišljenja o bilateralnim odnosima, razvoju ekonomske saradnje, reformskim procesima i evropskim integracijama Srbije.

Predsednik Vučić je ocenio odnose Srbije i Norveške kao veoma dobre i sadržajne na svim poljima i naglasio da postoji prostor za unapređenje političkog dijaloga na najvišem i visokom nivou, uključujući i ekonomsku saradnju između dve zemlje. U tom smislu, predsednik je istakao značaj Srpsko-norveškog poslovnog foruma i mogućnostima za saradnju koje on otvara. Predsednik je tokom razgovora pozvao norveške investitore da u narednom periodu pojačaju prisustvo na našem tržištu.

Govoreći o evropskom putu Srbije, predsednik Vučić je istakao da, iako Kraljevina Norveška nije članica Evropske unije, mnogi segmenti naše bilateralne saradnje imaju poseban značaj za naš proces evrointegracija, pogotovo u oblastima u kojima je Norveška pomogla Srbiji svojim iskustvima u harmonizaciji standarda i propisa sa EU.

Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine, predsednik je ponovio da on za Srbiju predstavlja jedini pravi put za nalaženje kompromisnog rešenja i dodao da Beograd ostaje u potpunosti posvećen tom procesu u cilju očuvanja mira i stabilnosti u celom regionu.

Dvojica državnika su razgovarali i o aktuelnim zbivanjima na svetskoj političkoj sceni, pri čemu je predsednik Vučić ponovio principijelne stavove Srbije.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs
 

04.05.2022.

Ambasador Dragan Petrović prisustvovao je 1. maja koncertu Irine Mitrović (klavir), Andjelke Jakovljević (sopran) i Sofije Pavlović (violina), srpskih umetnica koje žive i rade u Norveškoj, koje su u punom auditorijumu galerije Atina u Dramenu izvele dela poznatih srpskih kompozitorki Vere Milanković, Ninete Avramović-Lončar, Aleksandre Stepanović, Jovane Filipović, Aleksandre Vrebalov, Isidore Žebeljan, Ljubice Marić i Dorotee Vejnović.

29.04.2022.

Zbog obeležavnja državnog praznika, Ambasada Republike Srbije u K. Norveškoj neće raditi 2. i 3. maja 2022. godine.

Za hitne slučajeve, dežurni broj telefona Ambasade je + 47 / 953 65 811
 

12.04.2022.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković doneo je Odluku o sufinansiranju projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore,  po konkursu koji je bio otvoren od 23. februara do 9. marta 2022. godine.

Uvid u donete odluke moguće je izvršiti na zvaničnoj internet stranici Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije  www.mfa.gov.rs  i Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu https://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2022/04/Odluka_dijaspora_2022.pdf

06.04.2022.

Ambasador Dragan Petrović sastao se danas sa Henrikom Libelom, koji je Ambasadi Republike Srbije u Oslu poklonio časopis „La Serbie Glorieuse“ iz 1917. godine, u izuzetno očuvanom stanju. Ova zbirka članaka i fotografija, koja se tri generacije nalazila u porodičnoj biblioteci,  svedoči o stradanju, ali i o hrabrosti i herojstvu srpskog naroda tokom Velikog rata.

28.03.2022.

Ambasada Republike Srbije u Oslu učestvovala je na završnoj večeri u sklopu obeležavanja Meseca Frankofonije u Norveškoj.

Ambasada je na svom štandu predstavila domaće specijalitete i promotivni turistički materijal.

Svoje štandove predstavile su i ambasade Francuske, Tunisa, Maroka, Kanade, Švajcarske, Egipta, Rumunije, R. Koreje, Mađarske i Vijetnama.

Ambasadaor D. Petrović učestvovao je u promotivnom video materijalu u kojem je grupa ambasadora u Norveškoj govorila o vrednostima na kojima počiva Međunarodna organizacija Frankofonije. 

28.03.2022.

Ambasador Dragan Petrović obišao je reprezentativce Republike Srbije, koji su  u norveškom gradu Hamaru  učestvovali na Evropskom prvenstvu u streljaštvu. Ambasador Petrović prisustvovao je finalnoj borbi u kojoj je osamnaestogodišnja Teodora Vukojević  osvojila svoje prvo seniorsko zlato.

Šampionski niz i jedno od najboljih reprezentativnih izdanja na ovakvom takmičenju nastavljen je osvajanjem još jednog zlata ženske ekipe, kao i dva srebra i jednog bronzanog odličja u kategoriji parova, odnosno individualno, dok su juniori osvojili dva srebra i dve bronzane medalje. 

28.03.2022.

Ambasador Dragan Petrović na poziv Udruženja  Srba i prijatelja „Mihajlo Pupin“ posetio je 26. marta 2022. godine Fredrikstad. Učenici srpske dopunske škole koja je u saradnji Udruženja, Ambasade i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja počela sa radom ove školske godine, pripremili su priredbu na kojoj su predstavljene srpske i norveške dečije i narodne igre.  Druženje sa našom dijasporom na jugu Norveške nastavljeno je uz takmičenje u kuvanju srpskih specijaliteta.

17.03.2022.

Ambasador Dragan Petrović obišao je juče reprezentativce Republike Srbije u parastreljaštvu, koji se u norveškom gradu Hamaru sa velikim uspehom takmiče na Evropskom prvenstvu u gađanju vazdušnom puškom i vazdušnim pištoljem na 10 metara. Prva dva dana takmičenja, koje se održava od 13. do 18. marta, naši reprezentativci osvojili su čak tri zlatne i jednu bronzanu medalju u individualnim i ekipnim kategorijama. U Hamaru je sa reprezentativcima boravio i predsednik Paraolimpijskog komiteta Srbije , gospodin Zoran Mićović.

17.02.2022.

Ambasada Republike Srbije u Kraljevini Norveškoj obaveštava da je predsednik R. Srbije A. Vučić doneo odluku o raspisivanju izbora za poslanike Narodne skupštine, koji će biti održani 3. aprila 2022. godine.

Pozivamo sve državljane Republike Srbije sa boravkom u Kraljevini Norveškoj i Republici Island da se prijave Ambasadi Republike Srbije u Oslu radi upisa u birački spisak za glasače koji borave u inostranstvu. Prijave se primaju do 12. marta 2022. godine do ponoći.

Formular za prijavu preuzmite OVDE.

Popunjen i potpisan formular, zajedno sa kopijom važećeg pasoša ili lične karte Republike Srbije, dostavite Ambasadi Republike Srbije u Oslu, poštom, faksom ili elektronskom poštom na:

Adresa: Embassy of the Republic of Serbia, Munkedamsveien 59B, 0270 Oslo,
Faks: +47 22 83 83 14

E-mail: izbori2022@serbianembassy.no  

Da li ste upisani u Jedinstveni birački spisak proverite na linku:

https://upit.birackispisak.gov.rs/

Ukoliko lice nije upisano u Jedinstveni birački spisak, zahtev za upis podnosi se Ambasadi Republike Srbije u Oslu.

Obrazac zahteva za upis u Jedinstveni birački spisak preuzmite OVDE.

U ovom slučaju, Ambasadi se, na gore navedene adrese, istovremeno podnose: Zahtev za upis u Jedinstveni birački spisak i Zahtev za upis u birački spisak podataka da će lice glasati u inostranstvu sa kopijom jednog od važećih ličnih dokumenata Republike Srbije.

Kako bi bili u prilici da se izjašnjavaju na predstojećim izborima, neophodno je da svi naši državljani koji borave u Norveškoj i na Islandu blagovremeno podnesu prijave za glasanje. Za glasanje se mogu prijaviti i naši državljani koji će u vreme izbora turistički boraviti u ovim zemljama. Glasačko mesto će biti otvoreno pod uslovom da je prijavljeno minimum 100 glasača.

Ukoliko u roku od 48 sati od podnošenja zahteva ne dobijete odgovor od ambasade, molimo da nas kontaktirate telefonskim putem na broj + 47 / 23 11 52 20.
 

11.03.2022.

Ambasador Dragan Petrović sastao se danas povodom obeleževanja 105 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Republike  Srbije i Kraljevine Norveške sa ministarkom spoljnih poslova Aniken Huitfelt.

Sagovornici su se u srdačnom razgovoru osvrnuli na dugu istoriju i prijateljstvo između dva naroda, koje je dodatno učvršćeno tokom Drugog svetskog rata, kao i na brojne oblasti bilateralne saradnje.

Ambasador Petrović informisao je ministarku o napretku Srbije u procesu evropskih integracija i regionalnoj saradnji na Zapadnom Balkanu i zahvalio na predanom angažovanju Norveške u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.
 

10.03.2022.

08.03.2022.

Starović je upoznao studente sa istorijskim, geografskim i geostrateškim položajem Srbije, a predstavivši nekadašnji položaj Srbije u okviru SFRJ, objasnio je hronologiju političkih dešavanja na ovim prostorima tokom devedesetih godina prošlog veka i uzroke i posledice NATO agresije na SR Jugoslaviju.

Posebnu pažnju državni sekretar posvetio je pitanju Kosova i Metohije, počevši od deklaracije o nezavisnosti tzv. „Kosova" iz februara 2008. godine, apostrofirajući da je ona doneta protivno ne samo međunarodnom pravu i Završnom aktu iz Helsinkija, već i rezoluciji SB UN 1244. Starović je posebno govorio o pogromu srpskog stanovništva, našem kulturnom nasleđu na KiM, kao i o aktuelnom položaju Srba i njihove imovine u južnoj srpskoj pokrajini.

Državni sekretar je informisao norveške studente i o evropskom putu Srbije, našem ekonomskom napretku i uspešnim reformama u mnogim oblastima sprovedenim u prethodnih sedam godina. Takođe, govorio je o značaju regionalne saradnje i stabilnosti, posebno istakavši prednosti inicijative „Otvoreni Balkan“.

Današnjem predavanju u Ministarstvu prisustvovao je 81 student Univerziteta iz Osla, kojima je to bio sastavni deo studijskog putovanja i posete našoj zemlji.

24.02.2022.
               
Humanitarna organizacija Håp-Nada  (www.hope-hjelpeorganisasjonen.com) poziva decu širom sveta, uzrasta od 5 do 18 godina, da se prijave na onlajn takmičenje Budi zvezda-budi nada.

Ako znate da pevate, crtate, svirate neki instrument ili imate neki drugi talenat, pošaljite video snimak na mejl budi-zveza@hotmail.com uz svoje ime i prezime, školu i razred koji pohađate i grad iz kojeg dolazite. Uz potvrdu prijema mejla, dobija se obrazac saglasnosti roditelja za objavljivanje video sadržaja  naYouTube kanalu  Budi zvezda-budi nada i takmičarski broj.

Publika glasa, a sav prihod namenjen je deci kojoj je potrebno lečenje, registrovanoj u fondaciji Budi human.
Glasanje za favorite i uplate mogu se izvršiti preko platforme Donorbox, a u Norveškoj i preko Vipps na 91945.

Budi Zvezda-Budi Nada - YouTube

24.02.2022.

Obaveštavamo da je MSP N. Selaković 14. februara o.g. doneo odluke br. 51/30-2022/01 i br. 52/30-2022/01 o raspisivanju konkursa za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu i matične države i dijaspore.

Uvid u raspisane konkurse za sufinansiranje projekata možete izvršiti na sledećim linkovima:

www.mfa.gov.rs
www. dijaspora.gov. rs/uprava-za-dijasporu-konkurs i/
 

18.02.2022.

Ambasador Dragan Petrović održao je 17. februara tokom posete Univerzitetu u Oslu predavanje studentima međunarodnih odnosa, kojom prilikom je govorio o političkoj situaciji u Srbiji, ekonomskom napretku zemlje i stalnim naporima za jačanje saradnje u regionu, poput inicijative Open Balkan.

Posebno se osvrnuo na pitanja bilateralne saradnje u oblasti privrede i obrazovanja, kao i na bliske veze između pojedinih gradova i regiona Srbije i Norveške.

Tom prilikom, o uspešnoj saradnji ove renomirane visokoškolske ustanove sa Univerzitetom u Beogradu govorio je i rektor Svein Stolen, podelivši pozitivne utiske prilikom boravka u Srbiji.

15.02.2022.

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković uputio je čestitku građanima i građankama Srbije povodom obeležavanja Dana državnosti Srbije, u kojoj se kaže:

"Sve što imamo danas ne bi postojalo bez Sretenja 1804. godine u Marićevića jaruzi kraj Topole. Tada smo i mi i naša država postali mogući zahvaljujući herojstvu predaka i njihovoj svesti da je sloboda važnija od svega. I baš kao što su se Karađorđevi ustanici okupili da bi se izborili za slobodu i vaskrs srpske države, tako i danas kao nacija budimo ujedinjeni u borbi za Srbiju budućnosti. To dugujemo našim precima, ali pre svega našim potomcima.

Srbija je danas među najbrže rastućim ekonomijama Evrope. Učinili smo je zemljom brzih saobraćajnica, snažne privrede, savremenih tehnologija. Nakon godina stagniranja i zaostajanja uhvatili smo korak sa svetom i postali motor razvoja čitavog regiona.

Broj prijatelja Srbije se umnožava, a oni koji u prošlosti nisu uvek imali sluha za naše državne i nacionalne interese, danas su spremni da nas saslušaju, jer Srbija se kao uspešna demokratska država za to izborila.

Simbolika Sretenja nije nešto zbog čega treba da se kao narod osećamo superiorno, ali je svakako osnov da se ne osećamo manje vredno od nekih u našem bližem ili daljem okruženju. Srbija i srpski narod i danas jednako vole slobodu i imaju istu želju, da svoje društvo urede na najnaprednijim civilizacijskim tekovinama. Na to nas obavezuju i nebrojene žrtve naših sunarodnika koji su svoje živote ugradili u temelje ove države – da bi naš narod bio svoj na svome, da bi rastao i napredovao.

Na ovaj veliki dan, setimo se slavnih predaka, svih onih koji su položili život da bi Srbija postojala, i zavetujmo se da živimo za to da ona svakoga dana bude bolja i uspešnija. Naša borba danas mora biti demokratska, naše kubure i jatagani biće znanje i vredan rad, a naša džebana sloga i strpljenje. Stabilnost i mir su uslov našeg uspeha.
Sretnimo se na Sretenje za našu Srbiju, zemlju vrednih i uspešnih ljudi, na koju bi naši slavni preci bili ponosni, a koju će naša deca voleti i za nju se boriti svim srcem. Srećan Dan državnosti."

7. februar 2022.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić prisustvovala je danas u Ženevi potpisivanju Sporazuma o uspostavljanju centra Svetskog ekonomskog foruma za četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji, prvog takvog u regionu Zapadnog Balkana.

Sporazum su u sedištu tog foruma potpisali direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Srbije Mihailo Jovanović i izvršni direktor zadužen za centre Svetskog ekonomskog foruma za četvrtu industrijsku revoluciju Džeremi Jurgens.

Pomenuti centar u Srbiji biće 16. u mreži centara Svetskog ekonomskog foruma u svetu i prvi u regionu Zapadnog Balkana.

Novi centar počeće sa radom 1. marta, a funkcionisaće kao neprofitna organizacija i platforma za javno-privatno partnerstvo i saradnju za četvrtu industrijsku revoluciju, dok će fokus rada biti na veštačkoj inteligenciji i bioinženjeringu.
Ovaj centar će raditi u okviru Kancelarije za IT i elektronsku upravu Vlade Srbije, a sarađivaće sa naučnim institutima, državnim ustanovama i privatnim sektorom.

Potpisivanju ovog dokumenta prisustvovali su i osnivač i izvršni direktor Svetskog ekonomskog foruma Klaus Švab i predsednik tog foruma Borge Brende, sa kojima se Brnabić prethodno sastala.

Izvor/Foto: Tanjug

03.02.2022.

Ambasador Dragan Petrović učestvovao je na konferenciji „Krvavi put-kojim putem dalje“ koja je u organizaciji fondacije „Kultura sećanja“ i Saveza srpskih udruženja održana  u Jevrejskom muzeju  u Oslu 2.  februara 2022. godine. 

Na konferenciji posvećenoj stradalim srpskim internircima u Drugom svetskom ratu u okupiranoj Norveškoj, govorili su eminentni norveški istoričari Knut Fluvik Turesen, Fin Renebu i novinar Saša Dimitrijević, autor knjige „Varden”. Prikazan je dokumentarni film „Krst od krvi“ autora Sime Brdara i najavljeno je novo ostvarenje „Logor smrti u Karašjoku“ koji će srpskoj i norveškoj publici biti prikazan u sklopu ovogodišnjeg obeležavanja 80. godišnjice od dolaska prvih srpskih interniraca u Norvešku. Predsednik Društva prijateljstva Norveška-ZB Ralf Fjelestad, obratio se učesnicima konferencije video porukom, najavljujući niz manifestacija posvećenih obeležavnju godišnjice dolaska interniraca.

Ambasador Petrović pozdravio je prisutne učesnike, podestivši da je u okupiranu Norvešku tokom Drugog svetskog rata dovedeno preko 4000 interniraca, od kojih su većina bili Srbi, a više od polovine je stradalo u logorima širom zemlje. Ambasador je izrazio posebnu zahvalnost norveškom narodu na svesrdnoj pomoći našim internircima uprkos riziku po sopstveni život, kao i na kontinuiranoj pažnji koju nadležne institucije posvećuju očuvanju memorijala koji svedoče o nevinim žrtvama fašizma.
 

31.01.2022.

Na poziv Udruženja „Sveti Sava“ ambasador Dragan Petrović prisustvovao je obeležavanju slave Udruženja, koje okuplja našu dijasporu iz Sandefjorda i okoline.

Polaznici srpske dopunske škole, pripremili su sa nastavnicom Marijom Damnjanović Dimitrijević, prigodan program posvećen Svetom Savi, a parohija Sveti Vasilije Ostroški iz Osla obezbedila je svim učenicima svetosavske paketiće.

Ambasador Petrović pozdravio je sve prisutne i poželeo uspešan rad učenicima srpske dopunske škole, koje širom Norveške pohađa preko četiri stotine dece. Susret je iskorišćen za razgovor o pitanjima od značaja za položaj srspske dijaspore u Kraljevini Norveškoj.

31.12.2021.

Republička izborna komisija donela je Rešenje u skladu sa kojim će u Ambasadi Republike Srbije u Oslu biti otvoreno glasačko mesto na republičkom referendumu, raspisanom za 16.01.2022. godine.

Pravo glasa imaju svi naši državljani koji su se prijavili preko Ambasade Republike Srbije u Oslu i dobili Rešenje o upisu u Jedinstveni birački spisak po mestu boravišta u inostranstvu.

Glasačko mesto biće otvoreno 16. januara 2022. godine od 07-20 časova u prostorijama Ambasade,  Munkedamsveien 59B, 0270 Oslo,  uz poštovanje važećih epidemioloških mera (obavezno nošenje maske i propisana razdaljina).

Kao dokaz identiteta, na glasanje je potrebno poneti važeću ličnu kartu ili pasoš Republike Srbije.
 

29.12.2021.

Ambasada Republike Srbije u Oslu vas poziva da na Božić, 7. januara 2022. godine u 18.00 časova, zajedno pogledamo on-line koncert devetogodišnjeg kompozitora Andreja Stojanovića na YouTube kanalu

https://www.youtube.com/channel/UCGAcq1uBo_mnA7KkIrYnREA.

Naš Andrej će zajedno sa rimskim orkestrom „Citta di Roma“, pijanistkinjom Kristianom Pegorarom i pod dirigentskom palicom maestra Lorenca Porcija, predstaviti svoje kompozicije Valcer za Narni, Sonatinu br1, Valcer za Ivanku, Varijacije br 1: Mama i tata ja vas mnogo volim, Novogodišnji marš i Simfoniju br 1.

02.12.2021.

Ambasada Republike Srbije u Kraljevini Norveškoj obaveštava da je predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Ivica Dačić potpisao Odluku o raspisivanju republičkog referenduma radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava Republike Srbije, koji će biti održan 16. januara 2022. godine.

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave izdalo je Obaveštenje za birače koji imaju boravište u inostranstvu o ostvarivanju biračkog prava na republičkom referendumu, koje je dostupno na sledećem linku:

http://mduls.gov.rs/obavestenja/obavestenje-za-birace-koji-imaju-boraviste-u-inostranstvu-o-ostvarivanju-birackog-prava-na-republickom-referendumu/

Uvid u jedinstveni birački spisak (JBS) može se izvršiti elektronskim putem, unošenjem podataka o jedinstvenom matičnom broju građana i registarskom broju lične karte na zvaničnoj stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave:

https://upit.birackispisak.gov.rs/

Državljani Republike Srbije sa biračkim pravom, koji borave u Kraljevini Norveškoj ili Republici Island, mogu podneti zahtev za glasanje na predstojećem referendumu preko Ambasade Republike Srbije u Oslu, najkasnije do ponoći  25. decembra 2021. godine.

Formular zahteva za upis u birački spisak podatka da će birač glasati u inostranstvu možete preuzeti OVDE.

Potpisan formular, zajedno sa kopijom važećeg pasoša, lične karte ili vozačke dozvole R. Srbije potrebno je do naznačenog roka dostaviti Ambasadi Republike Srbije u Oslu poštom, faksom ili mejlom.

Adresa:
Embassy of the Republic of Serbia, Munkedamsveien 59B, 0270 Oslo
Faks (0047) 2283-8314

E-mail: ambasada@serbianembassy.no

Lice koje je državljanin R. Srbije i ima prebivalište u Republici Srbiji, a nije upisano u jedinstveni birački spisak, potrebno je da preko ambasade podnese zahtev za upis u JBS.

Formular zahteva za upis u jedinstveni birački spisak možete preuzeti OVDE.

Tek nakon što zahtev bude rešen, odnosno nadležni organ donese rešenje o upisu u JBS, diplomatsko-konzularno predstavništvo može primiti i procesuirati zahtev za glasanje u inostranstvu.

Napomena: glasačko mesto će biti otvoreno pod uslovom da je prijavljeno minimum 100 glasača.
 

20.12.2021

Ambasador Dragan Petrović posetio je Bergen 17. decembra 2021. godine, gde se susreo sa gradonačelnikom Runeom Bakervikom. Tokom srdačnog susreta razgovarano je o mogućnostima za unapređenje ekonomske i kulturne saradnje Republike Srbije sa ovim delom Norveške.

Zajedno sa predstavnicima Društva Srba i prijatelja Srbije iz Bergena, ambasador Petrović obišao je spomen obeležje u mestu Os, koje su lokalne vlasti podigle u znak sećanja na stradanje 30 interniraca, kao i spomen obeležje u porti Ruske pravoslavne crkve u Bergenu iz  2017. godine, posvećeno svim žrtvama stradalim u nacističkim logorima u Norveškoj tokom Drugog svetskog rata.

Za vreme odvojenog susreta sa članovima Društva Srba i prijatelja Srbije, razgovarano je o izazovima u funkcionisanju udruženja, planovima za narednu godinu, kao i mogućnostima za uvođenje dodatne nastave na srpskom jeziku.

25.11.2021.

Ambasador Petrović posetio je 24. novembra olimpijski Lilehamer, gde održan susret sa članovima Udruženja Srba „Kosovo i Metohija“, koje predvodi Vesna Brin. Tokom susreta razgovarano je o tekućim aktivnostima urduženja, mogućnostima zajedničkog anagažovanja sa amabasadom i drugim udruženjima Srba u Norveškoj, kao i budućim planovima, između ostalog i za pokretanje dopunske nastave za najmlađe u narednoj školskoj godini. Prvi savetnik I. Žarin tom prilikom odgovarala je i na različita pitanja sunarodnika vezana za konzularnu problematiku.

Odvojeni susret održan je i sa nastavnicima i polaznicima Akademije Nansen koji pohađaju kurs iz oblasti međunarodnih odnosa, među kojima je i troje studenata iz Srbije, na temu aktuelnih dešavanja u našoj zemlji, regionu Zapadnog Balkana i procesu evrointegracija.

Poseta Lilehameru okončana je veoma posećenim nastupom srpskog pijaniste Stefana Ivkovića, koji je izveo dela norveških i slovenskih kompozitora.

17.11.2021.

Obaveštavamo da je po osnovu ovlašćenja MSP br. 1514-1/12 od 08. septembra o.g, državni sekretar N. Starović, 29. oktobra o.g. doneo odluku br. 334-5/30-2021/01 o dodeli nacionalnih priznanja za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge u oblasti ostvarivanja saradnje i jačanja veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu

Uvid u objavljenu odluku kao i u spisak svih pristiglih prijava za dodelu nacionalnih priznanja možete ostvariti na sledećim linkovima:

www.mfa.rs
www.diiaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/

12. novembar 2021. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da su teški primeri ugrožavanja srpskog kulturnog, istorijskog i duhovnog nasleđa na Kosovu i Metohiji dokaz koliko je bitna uloga Uneska u zaštiti i očuvanju baštine.

Brnabić je, na 41. zasedanju Generalne konferencije Uneska u Parizu, naglasila da su četiri dragulja srpske srednjovekovne kulturne baštine na Kosmetu – Visoki Dečani, Pećka patrijaršija, Gračanica i Bogorodica Ljeviška, očuvani zahvaljujući tome što su upisani na listu ugrožene svetske baštine, ali da je još stotine lokaliteta i spomenika ugroženo.

Srpska baština na Kosovu i Metohiji je od nemerljive važnosti ne samo za nacionalni identitet Srbije, već i kao deo cenjene evropske i svetske baštine, podvukla je ona.

Premijerka je ukazala na privrženost Srbije osnovnim principima Uneska – dijalogu i konsenzusu, utemeljenim u Povelji UN i Ustavu Uneska, zbog čega se mi kontinuirano zalažemo za depolitizaciju ove organizacije.

Извор/Фото: www.srbija.gov.rs
 

12.11.2021.

Ambasador Dragan Petrović predao je 10. novembra 2021. godine, tokom ceremonije u Rejkjaviku, akreditivna pisma predsedniku Islanda Gvidniju Johanesonu, kojima ga je predsednik Aleksandar Vučić imenovao za ambasadora Republike Srbije u Republici Island, sa sedištem u Oslu.

Tokom susreta, predsednik Johaneson posebno je ukazao na doprinos predstavnika srpske zajednice dešavanjima na Islandu u oblasti sporta i kulture. U razgovoru je takodje izražen obostrani interes za unapredjenje trgovinske razmene i privredne saradnje, naročito u oblastima korišćenja geotermalnih izvora, obnovljive energije i zaštite životne sredine.

Ambasador Petrović informisao je predsednika Johanesona o ekonomskim potencijalima Srbije, procesu evrointegracija, kao i regionalnoj saradnji za koju se naša zemlja zalaže, i pozvao na jačanje prisustva i ulaganja islandskih privrednika u pomenutom oblastima.

Za vreme boravka u Rejkjaviku, ambasador Petrović imao je i odvojene susrete sa ministarkom industrije, inovacija i turizma Tordis Kolbrun Gilfadotir, zvaničnicima Ministarstva spoljnih poslova, kao i predstavnicima srpske dijaspore na Islandu.

2. novembar 2021. godine

"Vaše Ekselencije,

uvaženi delegati,
draga Sara,

Na samom početku, osećam obavezu da se zahvalim premijeru Borisu Džonsonu i Vladi Njenog Veličanstva na izuzetnom gostoprimstvu.

Imam privilegiju da predstavljam Republiku Srbiju na ovom važnom mestu i na najvišem svetskom forumu koji se bavi najvažnijom temom današnjice – unapređenjem klimatske svesti.

Svi smo saglasni da moramo da ulažemo u klimu i životnu sredinu.

Isto tako, svi se slažemo da buduće generacije moraju da se obrazuju kako ne bi ponovile greške koje smo mi napravili, uništavajući jedinu planetu koja život čini mogućim.
 

29.10.2021.

Zahvaljujući entuzijazmu učenika, nastavnika i roditelja, u Oslu je i ove godine u parku Ekeberg održan tradicionalni kros RTS „U dijaspori“ koji se organizuje pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Na krosu je učestvovalo sto osam učenika koji pohađaju dopunsku nastavu na srpskom jeziku u Oslu i Jeshajmu. Dopunska škola u Oslu ima 199 učenika raspoređenih u 12 grupa, a dopunsku nastavu u Jeshajmu prati 34 učenika raspoređenih u dve grupe.

Ambasador Dragan Petrović bodrio je takmičare koji su bili podeljeni u grupe formirane po godištu i polu. Bilo je pravo zadovoljstvo videti veliki broj dece i roditelja okupljenih oko srpske zastave. Na kraju trke i lepog druženja, svi učesnici krosa dobili su diplome.

Čestitamo pobednicima i svim takmičarima  i radujemo se novim druženjima sa našim najmlađim sunarodnicima!
 

26.10.2021.

Ambasador Dragan Petrović je u ime Republike Srbije po prvi put deponovao seme poljoprivrednih biljaka u Svetski trezor semena na Svalbardu.  Deponovanje devedeset šest naših najznačajnijih domaćih sorti pšenice, ječma, ovsa i raži, odabranih od strane Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, doprineće globalnim naporima da se obezbedi prehrambena sigurnost budućih generacija. U ovoj jedinstvenoj bazi čuva se preko milion uzoraka semena iz skoro svih zemalja sveta.

Domaćini ceremonije koju su organizovali predstavnici Ministarstva poljoprivrede i hrane i Nordgen, koji zajednički upravljaju trezorom, izrazili su zadovoljstvo što je Srbija deponovala svoje poljoprivredno seme. Ambasadoru je, u ime Sandre Bork ministarke poljoprivrede i hrane, uručen sertifikat o deponovanju. 

Prvo skladištenje semena iz Srbije na Svalbardu realizovano je preko međunarodnog projekta čiji je rukovodilac Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, a koji finansira Fond za raspodelu dobrobiti, i Međunarodni ugovor o biljnim i genetičkim resursima za hranu i poljoprivredu - FAO.

19.04.2021.

Obaveštavamo da je po osnovu ovlašćenja MSP br. 1514-1/12 od 08. septembra 2021. godine, državni sekretar N. Starović, 4. oktobra o.g. doneo odluke br. 324-308/30-2021/01 i br. 325-170/30-2021/01 o o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu i matične države i dijaspore.

Uvid u objavljene odluke o sufinansiranju projekata možete ostvariti na sledećim linkovima:

www.mfa.rs
www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/
 

15. oktobar 2021. godine
Govor ministra spoljnih poslova Srbije Nikole Selakovića na sednici SBUN posvećenoj radu UNMIK-a:

Poštovani predsedniče Saveta bezbednosti,

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Poštovani specijalni predstavniče,

Želim da zahvalim generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Guterešu i specijalnom predstavniku generalnog sekretara i šefu UNMIK Taninu na podnetom izveštaju i naporima koji se ulažu u sprovođenje mandata UNMIK. Zahvaljujem i članovima Saveta bezbednosti na kontinuiranoj pažnji koju posvećuju pitanju Kosova i Metohije. Republika Srbija visoko uvažava aktivnosti Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji i zalaže se za njen što delotvorniji rad u skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 u nesmanjenom obimu, s ciljem izgradnje i očuvanja trajnog mira, stabilnosti i bezbednosti u Pokrajini.
 

29.09.2021.

U srdačnom i otvorenom razgovoru sa zadovoljstvom je potvrđeno da su bilateralni odnosi na visokom nivou i da obuhvataju sve više  oblasti.

Ambasador Petrović izrazio je zahvalnost na kontinuiranoj pomoći koju Norveška pruža Srbiji, kroz realizaciju brojnih projekata, uključujući i one u domenu zaštite životne sredine, kao i podršci u regionalnoj saradnji i našim evropskim integracijama.

Ambasador Petrović najavio je da će sledeće godine biti obeležena 80. godišnjica od dovođenja prvih srpskih interniraca u Norvešku, izrazivši očekivanje da će centralnoj komemoraciji prisustvovati najviši norveški zvaničnici.
 

26. septembar 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas telefonom sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom povodom, kako je generalni sekretar rekao, zabrinjavajuće situacije na severu Kosova i Metohije.

Predsednik Vučić je istakao da Srbija apsolutno ničim, ni jednim jedinim svojim potezom, nije prekršila ni Briselski sporazum, ni Rezoluciju 1244, niti je na bilo koji način ugrozila očuvanje mira.

„Sedam dana traje potpuna okupacija oklopnim vozilima severa Kosova i Metohije koje sprovodi Priština i svi u međunarodnoj zajednici „gromoglasno ćute“, naglasio je predsednik Srbije. „Ipak, svi su iznenada zabrinuti kada na teritoriji centralne Srbije ugledaju srpske helikoptere i avione, jer valjda ne bi trebalo da postoje, ili ne bi smeli da polete dok im Kurti ili neko iz međunarodne zajednice to ne odobri“, ističe predsednik Vučić.

Srbija poštuje sve međunarodne sporazume koje je potpisala, Srbija će se uvek ponašati odgovorno i ozbiljno, ali Srbija i dalje pita kad kreće formiranje ZSO i kada će Kurtijeve oklopne jedinice biti povučene sa severa Kosova i Metohije.

Na kraju, uz zahvalnost generalnom sekretaru Stoltenbergu na korektnom odnosu i želji da sasluša srpsku stranu, predsednik Vučić je postavio pitanje koju je to normu i međunarodni propis Srbija prekršila? Danas, juče ili bilo kada?

Dvojica sagovornika dogovorili su da ostanu u stalnom kontaktu zbog neophodnosti očuvanja mira i stabilnosti u celom regionu.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs
 

25. septembar 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković izjavio je da je u Njujorku šefove diplomatije 28 država upoznao sa ekonomskim uspesima Srbije, ali i sa situacijom na Kosovu i Metohiji, o čemu je razgovarao i sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom, koji mu je rekao da možemo da računamo na podršku Ruske Federacije kada je reč o interesima Srbije na KiM.

25. septembar 2021. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić upozorila je danas na to da je Priština ozbiljno ugrozila lokalnu i regionalnu stabilnost nakon što je poslala na sever Kosmeta teško naoružane specijalne jedinice koje demonstriraju brutalnost prema mirnom srpskom stanovništvu.

Brnabić je govorila na generalnoj debati svetskih lidera, u okviru 76. zasedanja Generalne skupštine UN u Njujorku.

Govor premijerke prenosimo u celini:

22. septembar 2021. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić učestvovala je danas video-porukom na Globalnom Kovid-19 samitu u organizaciji Bele kuće, koji je otvorio predsednik SAD Džozef Bajden.

Na samitu video-porukama učestvuje veliki broj svetskih lidera i zvaničnika međunarodnih organizacija, između ostalih i generalni sekretar UN Antonio Gutereš, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen, britanski i kanadski premijer Boris Džonson i Džastin Trudo, nemačka kancelarka Angela Merkel i mnogi drugi.

16.09.2021.

Doneta je Odluka o sufinansiranju projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore - podrška osnivanju novih škola i odeljenja dopunske nastave srpskog jezika u dijaspori, broj 326-16/30-2021/01 od 15. septembra 2021. godine, a po konkursu koji je bio otvoren od 22. jula do 06. avgusta o.g.

Uvid u donetu odluku možete izvršiti na zvaničnom internet sajtu Ministarstva spoljnih poslova i Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu: www.mfa.gov.rs i www.dijaspora.gov.rs
 

15.09.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je danas centralnoj manifestaciji posvećenoj obeležavanju Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave na Savskom trgu.

"Vaša Svetosti,poštovani člane predsedništva Bosne i Hercegovine gospodine Dodik,uvažena predsednice Republike Srpske gospođo Cvijanović, uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije gospodine Dačiću, uvažena predsednice Vlade Republike Srbije gospođo Brnabić, Vaše ekselencije, časni oci, dragi prijatelji,

Kralj Petar Prvi Karađorđević, uručio je juna i novembra 1911.  godine 51 pukovsku zastavu svojoj vojsci.

Nijedna, ponavljam nijedna, od tih zastava nije zarobljena, što je presedan u istoriji modernog ratovanja.

Junaci kojima je poveren zadatak da se staraju o tim zastavama, prošli su sve bitke balkanskih i Prvog svetskog rata, da bi baš na današnji dan 1918. godine, jurišajući ispod tih barjaka, pobedonosno krenuli u proboj Solunskog fronta.  Slava našim velikim, srpskim junacima!

Našim precima, junacima Kolubare, Cera, Kumanova, nosiocima Karađorđeve zvezde i Albanske spomenice, srpska trobojka, crveno-plavo-bela, bila je i veća i važnija i preča od života, jer ih je opominjala da sloboda Srbije nema ni cenu, ni alternativu.  Zato su barjaktari ginuli, ali su zastave preživele.

Zbog njih, zbog svih drugih koji su pod tom zastavom, pod tim imenom, za tu slavu, dali živote, danas obeležavamo Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, možda i najvažniji naš praznik, koji nam jasno govori ko smo, odakle dolazimo, i gde idemo.

To je praznik našeg identiteta, onog u kojem se sjedinjuju jezik, kultura, tradicija, vera, ali i vrednosti na kojima počiva čitavo društvo, vrednosti koje jednu državu čine civilizovanom, uređenom, sposobnom da pamti, ali i da zna šta joj je i zašto činiti.

Datum koji smo izabrali, 15. septembar, je datum proboja Solunskog fronta, onaj dan u kojem, zajedno, leže i naš bol i naša slava, koji čine prvi deo one Renanove definicije nacije, po kojoj je ona zasnovana na zajedničkoj patnji, slavi u prošlosti, ali i zajedničkom planu za budućnost.

Tog 15. septembra, 1918. godine, jedini plan je bila sloboda, ka kojoj su srpske trupe jurnule uz čuvenu naredbu Živojina Mišića: U smrt, samo ne stajte! Napred, u otadžbinu!

Taj dan je bio prvi u nizu istih takvih plebiscita, na kojima smo, bez obzira na krvavu cenu, birali, nanovo i nanovo, Srbiju i njenu slobodu.

I danas je, baš zato, važno, da slaveći sve žrtve, svaku kap krvi koju su prolili, svaku kost koju su posejali, na još jednom plebiscitu usvojimo svoj novi plan za budućnost. Onu, u kojoj ćemo stajati pod istom zastavom, znajući da je ona zastava slobode, i zastava mira, ali i zastava budućnosti.

Zastava našeg jedinstva u nameri da sačuvamo identitet i pravo da budemo to što jesmo, jedan te isti narod, koji ne želi da bilo šta od bilo koga uzme, da bilo koga ugrozi, nego samo da za sebe izdejstvuje isto ono pravo koje priznaje  drugima. Pravo na ime, na istoriju, kulturu, jezik, veru, tradiciju i pravo na postojanje.

To je pravo na dostojanstvo, pravo na sećanje, ali i pravo na ono na šta inače niko ne može da nas natera, a mnogi i dalje pokušavaju, bezuspešno - pravo da sami odlučimo i kada ćemo i šta da zaboravimo.

I sebi, i drugima.

Nije uvek sve bilo sasvim svetlo tokom istorije, i najčešće prema nama samima, ponekad i prema drugima, ali, bar na ovim prostorima, ne postoji nacija koja je prošla kroz toliku tamu, i onu grobnu, nacija koja je podnela toliku žrtvu da bi ugledala svetlo i postala nacija, slobodna.

Šta ćemo od svega toga da zaboravimo, a mnoge stvari moramo, tek da ne bismo večno živeli u prošlosti, može da bude isključivo naš izbor, a ne odluka bilo koga sa strane.

I odmah da bude jasno, ovu zastavu, sve one koji pod njom i zbog nje leže, zastavu našeg stradanja, zastavu naših kostiju, naših jama, logora, dece koju su nam uzeli, sasvim sigurno  nikada nećemo zaboraviti i sa ponosom ćemo je nositi.

U njoj, i to je još jedna važna lekcija koju moramo da naučimo, jesu i sve naše besmislene podele, svi propali snovi koje smo sanjali, svaka greška koju smo napravili, ali ono što u tome jeste bitno je to da, i takva, ta zastava naša,  predstavlja ono jedinstvo koje se zasniva na činjenici da nismo savršeni, da jesmo različiti, ali i da znamo da je lepota zajedništva, lepota zastave, upravo i u tome.

Baš zato, naša crveno-plavo-bela trobojka nije nikakav poziv na jednoumlje, već potpuno suprotno suprotno, na čuvanje svih naših razlika pod jednom, istom zastavom.

Pod simbolom slobode, identiteta, postojanja, prava na život, jer to jesu uslovi za različitost.

Robovi su svi isti, porobljeni. Slobodni ljudi se razlikuju, zato što su slobodni.

I to je nešto što mora da važi za sve ljude na Balkanu, bez obzira na to gde žive. Da budu slobodni, u istoj meri, sa istim pravima, sa svojim jezikom, verom, kulturom i tradicijom.

I nije to nikakav poseban srpski svet, za koji nas optužuju, to je, jednostavno, svet slobodnih, svet onih sa svojim imenom, sa pravom da glasno i bez posledica mogu da ga izgovore, uvek, i na svakom mestu.

Nikada više za srpsku trobojku nikome nećemo da se izvinjavamo. Nosićemo je sa ponosom uvek, i svugde. Za nas ne postoji ništa važnije i preče od jedinstva našeg naroda.

I to, po nama, mora da važi za sve narode na Balkanu, bez ikakvih izuzetaka, a pogotovo bez stalnih pokušaja da se nekome,  Srbima, pre svega, dozvoli ponekad ime, ali i da se, uz to ime, doda i žig krivice.

Ovaj naš praznik jedinstva i slobode, ova naša zastava,imaju i tu ulogu, oni su dokaz da to, biti Srbin, ne znači i biti kriv, ne znači nositi teret osude, već, upravo suprotno, oni govore da uz to ime ide ponos.

Ponos zbog Mišara, Deligrada, Ćele kule, i Takova, Kumanova, Miloša, Đorđa, Mihajla, ponos zbog Kolubare, Cera, Kajmakčalana, ponos zbog Petra i Aleksandra, svih života datih za jedan lep, najlepši pokušaj svih antifašista da sačuvamo slobodu i u to najteže vreme, ali i zbog mučenika iz Prebilovaca, Jadovna, Jasenovca, koje nikada više ne smemo da zaboravimo, kao što smo zaboravljali 70 godina.

I to smo mi. To je Srbija. To je nova Srbija, drugačija Srbija, ponosna Srbija, koja ni od koga ništa ne traži i koja nikoga neće da moli, koja samo hoće da ima prava, baš kao što imaju svi ostali, i ništa više, ali i ništa manje.

To je jezik, naš srpski jezik, jezik i Meše Selimovića, i Ive Andrića, i Miloša Crnjanskog. To je kultura koju smo stvarali, to je vera bez mržnje, to je naše biće, to nas određuje i čini dostojnim narodom.

To nam, na kraju, daje snagu, nauk, da u ovom veku, čiji temelji su nam danas u rukama, tražimo mir i da svoju snagu, veličinu, otkrijemo u  životu, u onome što ga čini boljim, u radu, u velikim poduhvatima pravljenja puteva i mostova, u povezivanju, u fabrikama, novim bolnicama, u znanju i veri da umemo, možemo, jednako, ili više od svih drugih.

I kao što se mi ponosimo precima koji su za slobodu davali živote, tako sutra naši potomci treba da se ponose nama, koji ih učimo kako se za slobodu živi i kako se, u slobodi, živi.

I treba da ih naučimo kako se pamti, i kako se, samo svojom voljom, zaboravlja. Kako se zaslužuje dostojanstvo i kako se poštuje temelj.

A temelj jeste to ime, Srbija, pod kojim su toliki nepoznati sahranjeni. I ta naša zastava, u koju su utkali svoje živote, da ostanu prepoznati. I slava, Otadžbina, koja svoju decu vidi, čuje, i pomaže, ma gde ona bila.

Temelj je i ovaj praznik, praznik našeg identiteta, naše istorije, ali i naših različitosti koje, opet, daju i slavu i bol u prošlosti, i jasan plan za budućnost.

I hoću da kažem veliko hvala našem narodu u Republici Srpskoj, hoću da kažem i veliko hvala njegovim predstavnicima, koji su ovde, hoću da kažem veliko hvala i našem narodu u Crnoj Gori i njegovim predstavnicima, onima koji se ne stide da kažu da su Srbi, hoću da kažem i veliko hvala našem mučeničkom narodu na Kosovu i Metohiji, njihovim predstavnicima, koji su večeras ovde, sa nama, ali i da kažem veliko hvala svima onima koji danas nisu smeli da istaknu svoju, srpsku zastavu zbog pretnji njihovih režima u regionu, da im kažem  hvala, jer znam da su njihova srca večeras ovde, sa nama i da kucaju za naš, za svoj srpski narod.

I dozvolite mi, na kraju, da kažem da ono što ću da radim, koliko god budem mogao, svom snagom, svim srcem, svom dušom, onoliko vremena koliko je ostalo, vodiću Srbiju da bude još jača, snažnija, da može da pomogne Republici Srpskoj, nikada ne dirajući u prava Bosne i Hercegovine, da pomognemo našem narodu i u Crnoj Gori, i na svakom mestu, i da zaštitimo svakog srpskog čoveka od progona, da nam se nikada više ne ponove ni Jasenovac, ni Jadovno, ni Prebilovci, ni Oluja, ni Bljesak, ni pogromi iz 2004. godine. I to je naš zavet!

Neka živi srpsko jedinstvo, sloboda naša i naša crveno-plavo-bela trobojka! Neka živi Republika Srpska!

Živela Srbija!"
Izvor/Foto: Predsedništvo/Dimitrije Goll
 

06. septembar 2021.

Predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću su danas akreditivna pisma predali ambasadori, koji svoje zemlje predstavljaju na nerezidencijalnoj osnovi, i to:

NJ.E Asmahan Abdulhamid Al-Toki, ambasadorka Republike Jemen
NJ.E Jusuf Ahmed Hamed Aldžabri, ambasador Sultanata Oman
NJ.E Nada Kruger, ambasadorka Republike Namibije
NJ.E Eudora Hilda Kvartej Koranteng, ambasadorka Republike Gane
NJ.E Lino Zonzini, ambasador Republike San Marino
NJ.E Vitautas Pinkus, ambasador Republike Litvanije
NJ.E Karmensa Haramiljo Gutjeres, ambasadorka Republike Kolumbije
NJ.E Himena Karolina Ares Mora, ambasadorka Republike Čile
NJ.E Ahed Sveidat, ambasador Hašemitske Kraljevine Jordan
NJ.E Esperans Ndajizeje, ambasadorka Republike Burundi
NJ.E Marija Erla Marelsdotir, ambasadorka Republike Island
NJ.E David Dondua, ambasador Gruzije
NJ.E Oleg Firer, ambasador Grenade
NJ.E Izult Ficdžerald, ambasadorka Irske
NJ.E Čed Blekmen, ambasador Barbadosa
NJ.E Frank Simafranka, ambasador Republike Filipini
NJ.E Gordon Paće Bonelo, ambasador Republike Malte
NJ.E Zeineb Eli Salem, ambasadorka Islamske Republike Mauritanije
NJ.E Osama Dahil Al-Ahmadi, ambasador Kraljevine Saudijske Arabije
NJ.E Luis Fernando Karansa Sifuentes, ambasador Republike Gvatemale
NJ.E Džuli Limberopulos Kosiori, ambasadorka Republike Paname
NJ.E Mohamed Šamim Ahsan, ambasador Narodne Republike Bangladeš
NJ.E Ram Kadži Khadka, ambasador Nepala
NJ.E Modup Ajrel, ambasador Savezne Republike Nigerije

Predsednik Vučić je ambasadorima poželeo uspešan diplomatski mandat, izrazivši uverenje da će politički dijalog i ekonomska saradnja Srbije i ovih zemalja nastaviti da se razvijaju na obostranu korist.

Tokom susreta u Palati Srbija, predsednik Vučić razgovarao je sa ambasadorima o bilateralnoj saradnji Srbije i njihovih zemalja, spoljnopolitičkim prioritetima Srbije, situaciji u regionu, kao i o međunarodnim odnosima.

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: Dimitrije Goll
 

02.09.2021.

U srdačnom i  otvorenom razgovoru,  norveški monarh poželeo je uspešan mandat novom ambasadoru Srbije u Oslu, osvrnuvši se na prijateljstvo dva naroda, ojačano u zajedničkom stradanju i borbi protiv nacizma.
Kralj Harald V uputio je srdačne pozdrave predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću, interesujući se za aktuelna dešavanja u našoj zemlji, čiji napredak i evropski put Norveška snažno podržava.

05. avgust 2021. godine

Predsednik Repulike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je obeležavanju Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji „Oluja“ i poručio da Srbija pamti!

„Danas, kada ponovo podsećamo sebe na ono što se dogodilo avgusta 1995. godine, na užasan pogrom, proterivanje više od 250 hiljada Srba, na egzodus i etničko čišćenje, mi, istovremeno, i konačno, podsećamo sebe na to ko smo, šta smo, odakle smo i kuda idemo. Hvala vam svima što smo večeras svi zajedno i što pokazujemo koliko volimo svoj narod“, rekao je predsednik Vučić i dodao da nećemo zaboraviti sve ono kroz šta su Krajišnici morali da prođu.

03.08.2021.

Obaveštavamo da je ministar spoljnih poslova N. Selaković, doneo odluku broj 334/30-2021/01, dana 2. avgusta o.g. kojom se raspisuje javni poziv za podnošenje predloga za dodelu nacionalnih priznanja za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge u oblasti ostvarivanja saradnje i jačanja veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu.

Predlog za dodelu nacionalnog priznanja može podneti:

- organizacija dijaspore i organizacija Srba u regionu,
- udruženja čije su delatnosti ili deo delatnosti, usmerene na oblast za koju se predlaže dodela nacionalnog priznanja,
- diplomatsko-konzularna predstavništva Republike Srbije,
- crkve i verske zajednice,
- predlog za dodelu nacionalnog priznanja „Majka Srbija" mogu podneti i jedinice lokalne samouprave u Republici Srbiji.

Uvid u raspisani javni poziv možete izvršiti na sledećim linkovima:

https://www.mfa.gov.rs/
https://www.diiaspora.gov.rs/uprava-za-diiasporu-konkursi/

22. jul 2021. godine

Mi smo se odlučili - naš cilj jeste i ostaje EU, istakao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u intervjuu nemačkom dnevniku „Handelsblatu“ i da za Srbiju ne postoji nikakva alternativa, ali naglasio i da je Kina važan partner Srbiji, a zadatak države da vodi brigu o interesu svojih građana.

On je tako odgovorio na pitanje šta će Srbija izabrati kada jednom bude morala da bira između tesnih odnosa sa Pekingom ili EU. Vučić je naglasio da Srbija želi da postane punopravna članica EU

Obaveštavamo da je ministar spoljnih poslova N. Selaković, 19. jula o.g. doneo odluke broj 324/30-2021/01, 325/30-2021/01 i 326/30-2021/01 o raspisivanju konkursa za sufinansiranje projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu.

Uvid u raspisane konkurse za sufinansiranje projekata možete izvršiti na sledećem linku:

https://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/

09. jun 2021. godine

Poštovani predsedniče, dame i gospodo, članovi delegacija,

U svom izlaganju ukazaću na nekoliko aktuelnih pitanja koja se tiču nadležnosti Mehanizma – naime, mogućnosti izdržavanja kazni izrečenih od strane Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove u Republici Srbiji, aktuelnom praksom onemogućavanja prevremenog puštanja na slobodu osuđenih, kao i obaveze Mehanizma u pogledu zaštite osuđenih lica.

Drugi deo izlaganja biće posvećen pitanjima koja se pokreću šestomesečnim Izveštajem o radu Mehanizma – predsednika Mehanizma g. Ađijusa i Izveštaja glavnog tužioca g. Serža Bramerca, posebno po pitanju aktuelne saradnje Republike Srbije sa Mehanizmom.
 

20.05.2021.

U Beogradu je danas predstavljena nova usluga Ministarstva spoljnih poslova „e-Konzulat”, namenjena stranim državljanima koji apliciraju za vizu i žele da dođu u Srbiju da rade.

Tom prilikom, ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković rekao je da je ta usluga jedan od pokazatelja dobrog razvoja naše države, koja, kako je istakao, postaje magnet za ozbiljne strane kompanije, koje dovode veliki broj radnika iz drugih zemalja da bi radili u Srbiji.

15.05.2021.

Zbog proslave Nacionalnog Dana Kraljevine Norveške Ambasada Republike Srbije u Oslu neće raditi u ponedeljak 17. maja 2021. godine.

29.04.2021.

Program za povezivanje za srpskom dijasporom "Tačka povratka", uz podršku Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Republike Srbije, obezbedio je poseban termin za vakcinaciju srpskih državljana iz dijaspore.

Državljani Srbije koji žive u inostranstvu moći će da se vakcinišu 15. maja u Beogradu, a prijave za imunizaciju dostupne su na sajtu udruženja Tačka povratka

https:/'tackapovratka^"s/poziv-za-vakcinaciiu-dijaspore.

Prijave su otvorene do petka, 30. aprila u 23.59 časova i svako ko se prijavi dobiće potvrdu o terminu vakcinacije kao i o tačnom vremenu kada treba da se pojavi na Beogradskom sajmu.

Državljani Srbije iz dijaspore moći će da biraju između vakcina „Fajzer", „Sinofarm" i „Sputnjik Ve", dok će drugu dozu primiti na Beogradskom sajmu 5. juna.

Poziv se odnosi isključivo na državljane Srbije koji žive u inostranstvu.

21. april 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas putem video linka sa predstavnicima delegacije Međunarodnog monetarnog fonda koju predvodi šef Misije, Jan Kejs Martejn. Sagovornici su zaključili da osnovni cilj Srbije ostaje da sačuva teško stečenu reputaciju fiskalno sigurne zemlje, kao i da nadstavi sa odgovornom fiskalnom politikom kako javni dug ne bi prešao nivo od 60 odsto BDP-a, čime Srbija odlučno nastavlja da radi na daljem rastu ekonomije.

Tokom razgovora, predsednik Vučić i Jan Kejs Martejn posebno su se osvrnuli na mere podsticaja i usvojena tri paketa mera za pomoć privredi i građanima, kojima je očuvana makroekonomska stabilnost i čak postignuta veća stopa zaposlenosti. Martejn je pozdravio odgovornu ekonomsku politiku Srbije i uspešno upravljanje krizom tokom pandemije.

20. april 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je danas regionalnog direktora Svetske zdravstvene organizacije za Evropu dr Hansa Klugea, sa kojim je razgovarao o saradnji u borbi protiv pandemije Kovid-19, kao i o saradnji na unapređenju zdravstvene zaštite u našoj zemlji i drugim zajedničkim aktivnostima.

Predsednik Vučić je zahvalio dr Klugeu na ličnom angažovanju i podršci tokom aktuelne pandemije, posebno na tehničkoj pomoći i ekspertizi. Ovom prilikom upoznao je zvaničnika SZO sa rezultatima imunizacije u Srbiji i planovima kako da se vakcina obezbedi svim građanima koji budu želeli da je prime.
 

19. april 2021. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas sa regionalnim direktorom Svetske zdravstvene organizacije za Evropu Hansom Klugeom o epidemiološkoj situaciji i toku imunizacije građana u Srbiji.

Brnabić je iskazala zahvalnost na saradnji u borbi protiv pandemije, tehničkoj pomoći i ekspertizi, ističući da je za našu zemlju veoma značajna podrška ove organizacije.

13. april 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković večeras je konstatovao da Priština uporno istrajava u kampanji mržnje protiv srpskog naroda, što se najdrastičnije vidi u neargumentovanim optužbama za masovna silovanja i genocid. 

Selaković je, na sednici Saveta bezbednosti UN na kojoj je razmatran Izveštaj generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a, istakao da su očigledni napori privremenih institucija na KiM da stvore narativ o masovnim silovanjima Albanki, te da se za tu svrhu koriste propagandni metodi i laži.

13. april 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković upozorio je, na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, da politički ekstremizam među Albancima na KiM ne gubi na snazi, već da naprotiv, postaje sve jači.

Selaković je, na sednici na kojoj je razmatran Izveštaj generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a, podsetio da obaveza formiranja Zajednice srpskih opština nije ispunjena već 2.917 dana i da se zapravo, 19. aprila navršava punih osam godina otkako je postignut dogovor u Briselu, a da Priština i dalje odbija da ispuni svoju obavezu i omogući formiranje ZSO.

Obaveštavamo da je u završnoj fazi izrada online aplikacije za podnošenje zahteva za izdavanje viza D, koja će biti integrisana u postojeći vizni sistem i znatno olakšati rad na viznim poslovima. Putem ove aplikacije, biće moguće podnošenje zahteva za izdavanje viza tipa D, u prvoj fazi isključivo za zapošljavanje u R. Srbiji. Podnosioci zahteva će moći da pristupe aplikaciji elektronskim putem, popune zahtev i prilože (skeniraju) neophodna dokumenta, kao i dokaz o uplati propisane takse.

Zbog proslave Uskrsa u Kraljevini Norveškoj  Ambasada RS u Oslu neće raditi u petak 2. aprila i ponedeljak 5. aprila 2021. godine.

29. mart 2021.

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković razgovarao je danas sa ambasadorom Kraljevine Norveške Jornom Eugenom Jelstom.

Ministar Selaković je konstatovao da su bilateralni odnosi Srbije i Norveške dobri, da ih prati trend širenja oblasti međusobne saradnje i poručio da je Srbija zainteresovana za dalje jačanje političkog dijaloga na svim nivoima.

Selaković je ukazao da bi ekonomska saradnja mogla biti intenzivnija, da treba da prati pozitivan trend prisutan u političkim odnosima, i pozvao norveške investitore da u narednom periodu, a naročito u kontekstu obostranog ekonomskog oporavka nakon pandemije virusa korona, pojačaju prisustvo na srpskom tržištu.

Šef srpske diplomatije naglasio je da je strateško opredeljenje Srbije punopravno članstvo u EU, i zahvalio Norveškoj koja, iako nije članica EU, izražava spremnost da pomogne našoj zemlji iskustvima u harmonizaciji standarda i propisa.

Angažovanje na unapređenju regionalne saradnje jedan je od prioriteta Srbije, rekao je Selaković, istakavši da je inicijativa „mini šengen“ dobra osnova u tom pravcu.

Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine, Selaković je ponovio stav da je Srbija opredeljena za postizanje održivog kompromisnog rešenja, kao i da bi takvo rešenje bilo osnov za punu stabilizaciju, pomirenje i dugoročni napredak regiona.

Ministar je zahvalio Norveškoj na donacijama medicinske opreme Srbiji u cilju borbe sa korona virusom, odao joj priznanje na uspešnoj borbi protiv epidemije kroz odgovoran pristup norveških vlasti i poželeo joj da se što pre izbori sa ovim izazovom.
 

24. mart 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić obratio se povodom obeležavanja Dana sećanja na stradale u NATO agresiji.

Vaša svetosti, poštovani predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine, poštovani predsednici Narodnih skupština Republike Srbije i Republike Srpske, poštovani predsednici vlada Republike Srbije i Republike Srpske, uvaženi ministri obeju vlada, dragi gosti i prijatelji, predstavnici srpskog naroda iz Crne Gore, Severne Makedonije, Hrvatske, hvala vam što smo i večeras svi zajedno i što je srpski duh nesalomiv i nepobediv.

Jedno dete dnevno i malo više od toga. To je ona najteža, namučnija i najbolnija brojka NATO agresije iz 1999. godine. Ubijeno, zaustavljeno, bez ikakve svoje krivice, nikakav  greh nisu počinili, bez prava na odbranu, i bez prava na pravdu, bez prava na život.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovovao je danas obeležavanju Dana sećanja na 17. mart 2004. godine – Pogrom na Kosovu i Metohiji. On je rekao da je pre tačno 17 godina na KiM počinjen pogrom, a pogrom prevazilazi sve ostale zločine.

„Možda postoji vreme u kojem smo nemoćni da sprečimo nepravdu, ali nikada ne sme da postoji vreme da se protiv nepravde pobunimo, ove reči Elija Vizela, nekadašnjeg logoraša, nobelovca, obavezuju nas zauvek da protiv zločina ne ćutimo, ko god da ga je i zašto počinio“, poručio je predsednik Vučić i dodao da smo zapamtili i naučili svaku lekciju u kojoj smo bili gubitnici, svaku u kojoj smo bili nemi na sopstvene žrtve, svaku u kojoj smo bili spremni da zaboravimo.
 
„Srbija danas više nije slaba, niti zemlja gubitnika, ne preti, ali i ne zaboravlja, spremna je na razgovore, ali ne i poniženje. Srbija, baš kao i svi drugi ima pravo da brine o svom narodu, njegovoj sigurnosti i dobrobiti. Pravo na život je osnovno ljudsko pravo i mi ćemo ga uvek braniti“, rekao je predsednik Vučić.

Predsednik Vučić je kazao da pogrom prevazilazi sve ostale zločine, jer je on, ne samo čin, već namera, politika, predumišljaj da se neki kraj, neka zemlja, nasilno očisti od pripadnika drugih nacija i vere.

„Nemamo prava da to prećutimo“, poručio je predsednik Srbije i istakao da imamo obavezu da budemo pobednici bez krvi i rata, najbolji u ekonomiji, zdravstvu, sportu, obrazovanju i svemu ostalom što čini razvoj i napredak.

„Želimo isto i drugima da se bave sobom i budu uspešni, jer smo svesni da je zločin alatka gubitnika, a pobednicima to nije potrebno, oni pamte, ali opraštaju i idu dalje, dok se gubitnici vrte u istom začaranom krugu. Mi Srbi to više nećemo da budemo, hoćemo budućnost, u kojoj ćemo da pamtimo, ali iz koje nećemo da se vraćamo. Znamo šta se dešavalo i to nazivamo pravim imenom,“ zaključio je predsednik Vučić.

Foto: Dimitrije Gol
 

Republika Srbija, kao pridružena članica Frankofonije, zajedno sa celom frankofonom z ajednicom u svetu obeležava "Mesec Frankofonije". Za sve ljubitelje  srpske kulture i francuskog jezika Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije je priredilo bogat program, a Ambasada Republike Srbije u Oslu vas poziva da otkrijete raznolikost i bogatstvo srpske kulture na francuskom jeziku. 

La République de Serbie au Mois de la Francophonie

La République de Serbie en qualité de membre associé à l'OIF, de concert avec toute la communauté francophone dans le monde entier, célèbre le Mois de la Francophonie. Pour tous les amateurs de la culture serbe et de la langue française, le Ministère de la Culture et de l'Information de la République de Serbie a préparé un vaste programme et L’Ambassade de la République de Serbie à Oslo vous invite à découvrir la diversité et la richesse de la culture serbe en français.

8. mart 2021.godine

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković rekao je danas da je borba protiv svih oblika kriminala u vrhu prioriteta Vlade Srbije i neizostavan segment procesa pridruživanja EU.

„To je i naša moralna obaveza, kako bi generacijama iza nas ostavili jedan bolji svet“, rekao je Selaković učestvujući video-linkom na 14. Kongresu UN o sprečavanju kriminala i krivičnom pravosuđu, koji se održava u Kjotu.

Sveti Arhijerejski Sabor Srpske Pravoslavne Crkve na svom zasedanju 18. februara 2021. godine u Spomen hramu Svetog Save u Beogradu izabrao je Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolita zagrebačko-ljubljanskog dr Porfirija za Patrijarha srpskog.

Odmah posle izbora služeno je blagodarenje i proizneseno mnogoletstvije Arhiepiskopu pećkom, Mitropolitu beogradsko-karlovačkom i Patrijarhu srpskom gospodinu Porfiriju. Zvona na hramu Svetog Save na Vračaru oglasila su se nekoliko minuta pre 16 časova označavajući da je izabran 46. Patrijarh srpski.
 

Predsednik Republike i vrhovni komandant Vojske Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je prikazu sposobnosti dela jedinica Vojske Srbije u kasarni „Rastko Nemanjić“ u Pančevu i tom prilikom poručio da je Srbija uvek spremna za nastavak dijaloga sa Prištinom pod pokroviteljstvom EU, ali i poštujući stav SAD, kao i stavove Rusije i Kine.

Predsednik je rekao da će pre staviti „glavu na panj“, nego da potpiše bilo kakav papir sa priznanjem i podsetio da je to već jednom odbio u Vašingtonu, gde su postojale dve verzije sporazuma.
 

U skladu sa najnovijom odlukom Vlade Norveške u 00:01 čas 29.01.2021. godine, stupa na snagu novi režim ulaska Norvešku prema kojem se granica zatvara za starne državljane koji nemaju boravišnu dozvolu u Norveškoj, uključujući državljane EEA.
Ulazak u zemlju neće biti omogućen sledećim kategorijama:
• Stranim državljanima sa prebivalištem u EEA i državljanima EEA sa prebivalištem u trećoj zemlji (pod uslovom da nisu obuhvaćeni nekim izuzetkom koji se odnosi na državljane trećih zemalja);
• Članovima porodice koji nisu bliski rođaci, kako za EEA državljane, tako i za ostale (bakama i dekama, odrasloj deci, roditeljima odrasle dece, emotivnim partnerima u uspostavljenim vezama);
• Stranim državljanima iz zemalja van EEA područja kojima je odobrena boravišna dozvola za rad ili studije, uključujući sezonske radnike ili studente;
• Stranim državljanima koji rade na filmskim ili serijskim produkcijama u Norveškoj, odnosno strani državljani koji rade kao istraživači i izuzeti su od boravišnih dozvola vezanih za radni odnos.

Izuzeci u odnosu na gore navedena pravila, odnosno kategorije lica koje mogu ući u Norvešku su:
• Strani državljani koji imaju prebivalište u Norveškoj, uključujući članove diplomatskih i konzularnih predstavništava i međunarodnih organizacija, akreditovanih u Ministarstvu spoljnih poslova, uključujući članove porodica koji su sastavni deo domaćinstva, kao i dvostruko akreditovane diplomate i diplomatski kuriri;
• Ako postoje posebne okolnosti za ulazak uNorvešku, npr. potreba za posebnom negom osobe koja je u Norveškoj ili drugi razlozi u cilju dobrobiti lica koje se nalazi u Norveškoj;
• Strani državljani koji ostvaruju dogovoreni ili formalizovani kontakt roditelj-dete ili kada dete ima podeljeno prebivalište;
• Bliski srodnici osoba sa prebivalištem u Norveškoj, tj supružnik/ registrovani partner/ vanbračni partner/ maloletna deca ili pastorčad, roditelji ili očusi/maćehe maloletne dece ili pastorčadi;
• Novinari ili druga lica angažovana za rad u stranim medijskim institucijama;
• Strani državljani koji će boraviti samo u aerodromskom tranzitu pre napuštanja Norveške;
• Pomorci ili imaoci važeće vazduhoplovne dozvole na putu do ili iz aktivne službe;
• Strani državljani koji obavljaju komercijalni prevoz robe ili putnika i koji su na putu ka/sa takvog zadatka;
• Strani državljani koji rade u sektoru „kritično važnih društvenih funkcija“.

Detaljnije informacije nalaze se na linkovima:
The coronavirus situation - regjeringen.no
The Immigration Authorities (UDI): https://www.udi.no/en/about-the-corona-situation/

26.1.2021.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković i francuski humanitarac Arno Gujon čestitali su dan Svetog Save, ističući da je svetosavlje filozofija života i sistem vrednosti oko kojeg se okuplja čitav srpski narod, kao i da nam je Sveti Sava ostavio nauk da se država i kolektivna sreća ne mogu graditi bez duhovnosti i nacionalnih vrednosti.
 

26.01.2021.

Spoljnopolitičke pozicije Srbije se razumljivo prilagođavaju novonastalim okolnostima na međunarodnom planu, međutim naši spoljnopolitički prioriteti su već duže vreme nepromenjeni. Prvi i najvažniji interes nam je očuvanje dobrosusedskih odnosa i stabilnosti i mira u regionu, i sa tim u vezi iznalaženje mirnog i pravednog rešenja za probleme na Kosovu i Metohiji, kaže u intervjuu za „Politiku“ ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković.

Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije raspisalo je konkurs za sufinansiranje projekata u oblasti prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu u 2021. godini, koji će biti otvoren od 19. januara do 9. marta 2021. godine Tekst konkursa, čiji opšti cilj je podsticanje prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti na strane jezike, i prateći prijavni obrasci se nalaze na internet strani Ministarstva kulture i informisanja www.kultura.gov.rs. Pravo učešća na ovom konkursu imaju ustanove, umetnička i druga udruženja i organizacije/pravna lica, a koja su registrovana u Republici Srbiji i izvan terirorije Republike Srbije, odnosno profesionalni strani izdavači registrovani isključivo ili pretežno za izdavačku delatnost, van teritorije Republike Srbije.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je da je Srbija po privrednom rastu prva u Evropi, što će biti formalno potvrđeno krajem marta, a sve to je bilo moguće zahvaljujući reformskim merama koje su preduzete od 2014. godine, te brzim otvaranjem zemlje posle prvog talasa korona virusa.

Predsednik je istakao da je Srbija u prvom kvartalu imala rast od 5,2 odsto, dok je evrozona bila na minus 3,2 odsto, u drugom kvartalu Srbija je imala rast od minus 6,3 odsto, dok je evrozona imala minus od 14,7 odsto, a u trećem kvartalu, kada je evrozona imala minus od 4,3 odsto, Srbija je imala samo minus 1,4 odsto.
 

3.1.2021.

Naši sunarodnici van Srbije su jedan od velikih potencijala koji država do sada nije prepoznala na pravi način i zato je potreban drugačiji pristup pitanju - kako da ojačamo našu dijasporu i iskoristimo dobru volju ljudi koji su potencijalni lobisti za interese Srbije i srpskog naroda, kaže ministar spoljnih poslova Nikola Selaković.

2.1.2021.

Srbija bi ove godine konačno mogla da dobije ambasadore i generalne konzule u oko trećini trenutno upražnjenih mesta u diplomatsko-konzularnim predstavništvima zemlje u svetu, a ministar spoljnih poslova Nikola Selaković uveren je da će najveći broj tih mesta biti popunjen i to, kako ističe, najboljim mogućim ljudima.

„U narednoj godini, uveren sam da će doći do popunjavanja najvećeg broja tih upražnjenih mesta", rekao je Selaković za Tanjug, i istakao da se taj posao obavlja postupno, jer država želi da pokaže da ima kvalitetan kadar, koji će interese Srbije zastupati na najbolji mogući način.

30.12.2020.

Državljani Srbije mogu ući u Norvešku ako imaju regulisan boravak u zemlji ili norveško državljanstvo.

U Norvešku mogu ući strani državljani, ako dolaze u posetu: supružnicima ili registrovanim partnerima; partnerima sa kojima imaju decu ili žive zajedno duže od dve godine; deci ili pastorcima mlađim od 21 godine; roditeljima i supružnicima roditelja (očuh/maćeha); emotivnom partneru sa kojim su u vezi najmanje devet meseci i sa kojim su se najmanje jednom fizički sreli - obrazac koji se popunjava nalazi se u sledećem linku:

https://www.udi.no/globalassets/global/aktuelt/korona/solemn-declaration-on-relationship_e.pdf.

U Norvešku mogu ući i: deca i usvojena deca starija od 21 godine osoba koja žive u Norveškoj, roditelji/očusi/maćehe dece starije od 21 godine koja žive u Norveškoj; babe i dede/babe i dede po usvojenju osoba koje žive u Norveškoj; unuci /unuci po usvojenju osoba koje žive u Norveškoj; deca iz partnerskih veza, supružnici, registrovani partneri i deca Norvežana koji žive u inostranstvu, a putuju u Norvešku zajedno sa norveškim državljaninom; državljani iz zemalja EEA sporazuma i njihovi članovi porodica koji žive u trećim zemljama.

Od 9. novembra za ulazak lica koji nemaju regulisan boravak niti norveško državljanstvo, obavezan je negativan PCR test ili brzi antigenski test, ne stariji od 72 sata, kao i desetodnevni hotelski karantin. Detaljne informacije se mogu naći u sledećim linkovima:

https://www.regjeringen.no/en/aktuelt/requirement-of-negative-covid-19-test-to-enter-norway/id2784181/

https://www.regjeringen.no/en/aktuelt/the-corona-situation-more-information-about-quarantine-hotels/id2784377/

Izuzetak od boravka u karantin hotelu moguć je ako posetioci mogu dokumentovati da imaju adektvano mesto na kom mogu provesti karantin. Zahtev je da posetilac ima odvojenu sobu, odvojeno kupatilo, odvojenu kuhinju i da može izbeći bliski kontakt sa drugima. Prilikom ulaska u zemlju, posetilac mora da priloži potvrdu osobe koja stavlja na raspolaganje mesto boravka. Ova potvrda može biti data u formi popunjenog obrasca koji se nalazi na linku: 

avkrysningsskjema_karantenehotell_engelsk.pdf (regjeringen.no)

kojim se potvrđuje da mesto na kom će se provesti karantin ima privatnu sobu, pristup odvojenom kupatilu i kuhinju, odnosno uslugu ishrane i da je moguće izbeći kontakt sa drugima. Ako je reč o boravku u običnom hotelu, obaveza hotela je da dostavi gore navedenu dokumentaciju.Od 29.12.2020. moguće je skratiti boravak u karantinu na sedam dana, nakon urađena dva PCR testa, prvi u tri dana od dolaska, a drugi sedmog dana od dolaska.

Uvedena je obavezna registracija svih lica koja ulaze u Norvešku, uključujući norveške državljane. Formular koji je potrebno popuniti nalazi se na linku:

https://www.regjeringen.no/en/aktuelt/government-introduced-registration-requirement-for-all-people-entering-norway/id2815594/

29.12.2020.

Očuvanje mira, briga o zdravlju i bolji standard najvažniji su za Srbiju u 2021. godini, istakao je predsednik Republike Aleksandar Vučić, uveren da ostvarenje tog ambicioznog i nimalo lakog zadatka neće biti jednostavno, ali da je zajedničkim radom sa Vladom moguće ostvariti najbolje rezultate, sigurnost i izvesnu budućnost za građane.

Predsednik je poručio da je Srbija zacrtala velike i ambiciozne ciljeve za narednu godinu, uprkos teškim i složenim međunarodnim i regionalnim prilikama, te da će nastojati da u potpunosti sačuva mir i stabilnost u regionu i zemlji, uz očuvanje vitalnih nacionalnih i državnih interesa.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić primila je danas prvu vakcinu protiv koronavirusa kompanije „Fajzer“ na Institutu za virusologiju, vakcine i serume "Torlak".

Brnabić, koja je prva evropska premijerka koja je primila vakcinu, istakla je da je danas možda prvi dan od 6. marta da imamo razlog za osmeh jer se obeležava početak kraja pandemije u Srbiji, ali i u Evropi i svetu.

Kao premijerka i neko ko vodi Krizni štab za zaštitu zdravlja stanovništva od zarazne bolesti COVID-19, osećala sam obavezu da prva primim vakcinu kako bih pokazala da verujemo u nju, ali i u naše institucije – Agenciju za lekove i medicinska sredstva Srbije i stručna lica koja su danonoćno radila na proveri vakcine, rekla je ona.

Predsednica Vlade je, ističući da joj je čast da uradi ovako nešto za zemlju i bude prva koja će otvoriti put za sve građane, prenela da je sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem postigla dogovor o tome da njih dvoje prime različite vakcine, te će on najverovatnije primiti sledeću koja bude stigla, najverovatnije kinesku.

Prema njenim rečima, u ovom trenutku imamo vakcinu konzorcijuma "Fajzer-Biontek", a u najskorije vreme se očekuju i one od kineskog "Sinofarma", kao i određene količine ruske "Sputnjik V".

Ona je izrazila uverenje da ćemo krajem prvog kvartala ili početkom drugog imati i vakcinu kompanije "Astra-Zeneka", a nakon toga i "Moderninu".

Kao što smo i obećali, građani će imati na raspolaganju sve vakcine koje imaju dozvole u svojim zemljama i odobrenja relevantnih međunarodnih agencija, a naravno proći će i sve naše agencije i institute, ukazala je premijerka.

Prema njenim rečima, pred početak vakcinacije zdravstvenih radnika vakcinu će primiti i ministar zdravlja Zlatibor Lončar jer se trudimo da budemo primer i pokažemo da smo sigurni u vakcine i institucije.

Brnabić je istakla da je Srbija, ne računajući Veliku Britaniju, prva zemlja u Evropi koja je dobila vakcinu "Fajzer–Biontek", a treća koja je počela masovnu imunizaciju i kampanju za davanje vakcine – posle Velike Britanije i Švajcarske.

Uradili smo veliku stvar i ni u jednom trenutku se nećemo zaustavljati dok se ne završi imunizacija stanovništva, poručila je predsednica Vlade.

Ona je precizirala da će naša zemlja u januaru dobiti još 16.000 doza vakcine konzorcijuma „Fajzer-Biontek“, kao i da ćemo zajedno sa drugim vakcinama imati u januaru ukupno milion doza, a tokom prvog kvartala ukupno približno dva miliona doza.

Imamo dinamiku isporuka „Fajzerovih“ vakcina i kako varira njihova prozvodnja, tako varira i isporuka ne samo Srbiji, već i svim zemljama sveta. Očekivali smo 10.000 doza od „Fajzer–Bionteka“ u decembru, a stiglo je 4.870 doza, objasnila je premijerka.

Srbija je pokazala da može da se bori i da uspe u tome ako svi rade timski, poručila je Brnabić i ipak apelovala na sve da početak vakcinacije ne shvataju kao da je borba odmah i gotova, već da nastave da poštuju sve mere.

Da budemo sigurni i pomognemo zdravstvenim radnicima, pa ćemo 2021. godine polako skidati maske kada se stekne imunitet, a do tada ovo da gledamo ne kao pobedu, već kao početak kraja, zaključila je predsednica Vlade.

Nakon premijerke, vakcinu je primila i ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i članica Kriznog štaba za zaštitu zdravlja stanovništva od zarazne bolesti COVID-19 Darija Kisić Tepavčević, kao i član Kriznog štaba Predrag Kon.

Vakcinu su primili i epidemiolog i načelnica Odeljenja za prevenciju i kontrolu bolničkih infekcija VMA prof. dr Vesna Šuljagić, kao i akademik Predrag Peško, profesor univerziteta u Beogradu i Hajdelbergu i redovni član SANU.

Prve količine vakcine stigle su u Srbiju 22. decembra, a danas će ih primiti korisnici domova za stare u Beogradu i Novom Sadu.

Srbija je prva zemlja u regionu u koju je stigla vakcina „Fajzer-Biontek“.

Pored nabavke vakcine među prvim državama u svetu, čak pre zemalja EU, Srbija je jedna od retkih država koje su u rekordnom roku napravile i otvorile dve Kovid bolnice. Bolnice kapaciteta 930 mesta u Batajnici, odnosno 500 mesta u Kruševcu, umnogome doprinose povećanju kapaciteta i jačanju zdravstvenog sistema u borbi protiv virusa korona i praktično, prema rečima predsednika Vučića, predstavljaju spomenik budućnosti i govore o delima koja je država preduzela za kratko vreme.

Takođe, podsećanja radi, u Srbiji su ulaganja u zdravstvenu infrastrukturu bila velika, te je od 2016. godine obnovljeno 80 domova zdravlja i ambulanti, a u toku su radovi na šest velikih domova zdravlja. Tako, više od 200 miliona evra uloženo je u obnovu, izgradnju i opremanje bolnica i više od 300 miliona u obnovu klinika i specijalizovanih bolnica, a na mnogima su radovi već završeni, poput Univerzitetske dečje klinike Tiršova, KBC Zemun, KBC „Dragiša Mišović“.

Apsolutni prioritet Vlade Srbije jeste uspešan završetak započetih projekata zdravstvene infrastrukture, ali se ogromna pažnja posvećuje i zdravstvenim radnicima, kojima su do 2020. godine povećane plate i to za 56,8% lekarima specijalistima, 66,9% medicinskim sestrama, a značajna sredstva ulažu se i u edukaciju zdravstvenih kadrova, kao i u opremu i uslove u kojima rade.

Poput drugih zemalja, i Srbija se ove godine suočila sa velikim izazovima, pre svega zdravstvenim, a svi činioci u državi bili su fokusirani na sprečavanje širenja virusa i očuvanja života i zdravlja građana. Sa tim izazovima, Srbija se bolje suočila, nego mnoge bogatije i razvijenije države Evrope i sveta.

Beograd,

24. decembar 2020. godine

Ministarstvo spoljnih poslova demantuje navode pojedinih domaćih medija o tome da će državljani Srbije na privremenom radu u inostranstvu biti dužni da plaćaju porez na prihode ostvarene kod inostranih poslodavaca, ne samo u zemlji privremenog boravka, već i u Srbiji.

Smatramo da katastrofično intonirani tekstovi, zasnovani na nedovoljno istraženim činjenicama, o jednoj temi koja se najdirektnije tiče velikog broja državljana Republike Srbije u inostranstvu, bezrazložno stvaraju zabrinutost kod dela naših državljana, što se može zaključiti i po povećanom broju njihovih upita upućenih diplomatsko-konzularnim predstavništvima Srbije.

Apelujemo na rezidente Srbije koji se privremeno nalaze u inostranstvu da se ne obaziru na netačne senzacionalistički intonirane tekstove na ovu temu, jer se, kada je reč o procedurama oporezivanja te kategorije naših državljana, ništa suštinski neće promeniti u odnosu na dosadašnju praksu.

U nadi da se iza neodgovornih i netačnih medijskih napisa o ovoj temi ne krije zla namera, već nerazumevanje, naglašavamo da Srbija čini i da će nastaviti da čini sve kako bi na svaki način pomogla svojoj dijaspori.

Beograd,

23. decembar 2020.

U skladu sa najnovijim odlukama Kriznog štaba, strani državljani od 20. decembra neće moći da uđu u Srbiju bez negativnog PCR testa, ne starijeg od 48 časova.

Na graničnim prelazima biće vršena pojačana kontrola, uz obavezan PCR test, koji će biti potreban za sve strane državljane, bez obzira na to iz koje zemlje ulaze u Srbiju.

Za državljane Republike Srbije će važiti obavezna kućna izolacija u trajanju od 10 dana, ako nemaju negativan PCR test, s tim što se karantin može prekinuti negativnim PCR testom.

Detaljnije informacije o režimu ulaska u Republiku Srbiju, kao i izuzecima od pravila koja se odnose na negativan PCR test nalaze se na linku COVID-19 - korisne informacije za putovanje.

Povodom 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava, Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije izražava još jednom privrženost tekovinama i vrednostima Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, koja je usvojena na današnji dan 1948. godine.

Načela iz Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima predstavljala su temelj za izgradnju međunarodnog prava u ovoj oblasti, kao i međunarodnog sistema promocije i zaštite ljudskih prava, kao jedinstvene civilizacijske tekovine savremenog doba. Naša obaveza danas jeste očuvanje i jačanje međunarodnog sistema za poštovanje ljudskih prava, razvoj standarda ljudskih prava, kontrola nad ispunjavanjem preuzetih obaveza, kao i nastavak saradnje sa međunarodnim i regionalnim institucijama na zaštiti ljudskih prava.

Srbija je u punoj meri posvećena univerzalnim vrednostima ljudskih prava i sprovođenju u praksi međunarodnih pravnih instrumenata o ljudskim pravima. Naša kontinuirana saradnja sa instrumentima Saveta za ljudska prava u okviru Ujedinjenih nacija, kao i sa Savetom Evrope i mehanizmima ljudske dimenzije OEBS-a, predstavlja važan deo aktivnosti svih državnih organa i ilustruje našu doslednu opredeljenost za ispunjavanje međunarodnih standarda ljudskih prava.

Međunarodni dan ljudskih prava je povod da se još jednom ukaže na obespravljenost srpskog i drugog nealbanskog stanovništva na Kosovu i Metohiji i ponovi poziv međunarodnoj zajednici da omogući poštovanje garantovanih međunarodnih normi ljudskih prava i doprinese stvaranju uslova za povratak interno raseljenih lica, kao i vraćanje njihove uzurpirane imovine

Udruženje novinara Srbije (UNS) uz podršku Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova, organizovaće 29. decembra 2020, Desetu medijsku konferenciju dijaspore i Srba u regionu.

Konferencija će zbog pandemije KOVID 19 biti održana preko ZOOM aplikacije. Tema Desete konferencije će biti rad medija, organizacija i rad udruženja Srba iz regiona i dijaspore tokom pandemije izazvane virusom KOVID 19, te da li je i na koji način pandemija uticala na kvalitet rada i ekonomsku održivost medijske delatnosti Srba u dijaspori i regionu.

U drugom delu Konferencije biće predstavljen UNS-ov sajt www.umrezavanje.rs pokrenut povodom desete jubilarne Konferencije sa idejom da predstavlja platformu za umrežavanje medija i organizacija Srba iz regiona i dijaspore sa matičnom državom.

Prijave za učešće na konferenciji zainteresovani predstavnici medija, udruženja i organizacija mogu da pošalju na elektronsku adresu ana.petronijevic@uns.rs do 17. decembra.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas u Palati Srbija sa ambasadorima zemalja članica Evropske unije akreditovanih u Srbiji i šefom Delegacije Evropske unije Semom Fabricijem, sa kojima je razgovarao o temama poput dinamike pristupnih pregovora između Srbije i EU, stabilnosti u regionu, regionalnim projektima, kao i o Evropskom investicionom planu koji je Evropska komisija predstavila zajedno sa Paketom o proširenju.

Predsednik Vučić je i ovom prilikom potvrdio da saradnja sa Evropskom unijom i punopravno članstvo Srbije ostaju jedan od ključnih spoljnopolitičkih prioriteta naše zemlje. On je posebno naglasio da je Srbija u tom smislu iskreno posvećena daljim i dubljim reformama kojima pristupa sa odgovornošću i ozbiljnošću, te da kroz saradnju sa institucijama Unije i njenih članica nastoji da usvoji i primeni najbolje prakse.

„Srbija će nastaviti da se predano zalaže za mir i stabilnost u regionu kroz unapređenje bilateralnih odnosa sa susedima, kao i kroz jačanje regionalne saradnje uz poštovanje svih zaključenih sporazuma“, istakao je predsednik Vučić i dodao da je evropska budućnost Zapadnog Balkana od izuzetnog značaja, kako za stabilnost celog regiona, tako i za bezbednost i dalji prosperitet EU.

Ambasadori su istakli da su deklaracije o zajedničkom regionalnom tržištu i zelenoj agendi Zapadnog Balkana, koje su potpisale Srbija i svi lideri regiona, toplo pozdravljene u Briselu i u zemljama EU, te da dobra i čvrsta povezanost i integracija regiona umnogome olakšava saradnju same Unije sa Zapadnim Balkanom u svim oblastima od zajedničkog interesa.

„Čak 70 odsto stranih investicija dolazi iz zemalja čiji predstavnici danas sede ovde“, rekao je šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici i dodao da Srbija može da bude sigurna da će EU nastaviti da pomaže, podržava i ulaže u srpsku ekonomiju. „Iako je Kovid-19 izložio sve ekonomije velikom opterećenju, srpska ekonomija odoleva i dokazala je svoju otpornost. Sa Ekonomsko-investicionim planom za Zapadni Balkan, EU će ostati najsnažniji partner Srbije za privredni oporavak, koji će podržati infrastrukturu, i zelenu i digitalnu tranziciju. Raduju nas najavljene reforme u oblasti vladavine prava, uključujući reforme pravosuđa i slobode medija. Upravo to predstavlja osnovu za ubrzanje procesa pridruživanja i mi ohrabrujemo novu Vladu da nastavi sa radom i realizacijom u ovom pravcu", istakao je Fabrici.

Predsednik Vučić je naglasio da Srbija visoko ceni to što je, uprkos brojnim izazovima sa kojima se suočava, EU uspela da održi pitanje proširenja na svojoj agendi, pogotovo kroz nedavno usvajanje nove, izmenjene metodologije pregovaračkog procesa.

„U tom smislu, očekujemo od Evropske unije da dinamika pristupnih pregovora Srbije prati i vrednuje naše reformske napore“, rekao je predsednik Vučić istakavši da je Srbija spremna da sa svojim evropskim partnerima nastavi da radi na sprovođenju reformi i brojnih zajedničkih projekata.

Predsednik Vučić je posebno naglasio da Srbija pozdravlja Ekonomski i investicioni plan koji je EK predstavila zajedno sa Paketom o proširenju i izrazio spremnost naše zemlje da sa partnerima u regionu nastavi da radi na primeni ovog Plana kako bi se unapredio ekonomski potencijal regiona i postigla bolja infrastrukturna povezanost, što bi dovelo do približavanja jedinstvenom evropskom tržištu.

„U tom kontekstu, nadamo se i skorom usvajanju Višegodišnjeg finansijskog okvira 2021-2027. godine, jer to znači i mogućnost korišćenja finansijskih sredstava namenjenih sprovođenju reformi, kako u Srbiji, tako i u regionu“, rekao je predsednik Vučić i još jednom istakao da Srbija ostaje na evropskom putu iskreno verujući u saradnju sa evropskim partnerima.

„2020. je bila izuzetno teška godina za sve, posebno zbog posledica Kovida 19. Kada pogledam posvećenost nove Vlade da sprovodi reforme, Ekonomsko-investicioni plan EU, novu metodologiju i povećanu saradnju u borbi protiv Kovida 19, vidim 2021. godinu sa mnogo povoljnijim izgledima za napredak u proširenju“, zaključio je Fabrici.

Predsednik Vučić je, takođe, naglasio da je Srbija spremna da intenzivno radi sa zemljama članicama EU na iznalaženju adekvatnih odgovora za nove izazove, kao što je pandemija Kovid 19.

Beograd,

08. decembar 2020. godine

Kraljevina Norveška donela je odluku da od 9. novembra 2020. državljani trećih zemalja na graničnom prelazu moraju prezentovati negativan test na Covid 19 -PCR ili test na antitela, ne stariji od 72 sata. Test može biti na sledećim jezicima: norveškom, švedskom, danskom, engleskom, francuskom ili nemačkom. Detaljnije informacije o izuzecima u pogledu obaveznog testiranja nalaze na sledećem linku:

https://www.regjeringen.no/en/dokumenter/regulations-relating-to-amendments-to-the-regulations-of-29-june-2020-no.-1423-relating-to-entry-restrictions-for-foreign-nationals-out-of-concern-for-public-health/id2784147/

Takođe, od 9. novembra 2020. godine, državljani trećih zemalja koji nemaju regulisan boravak u Norveškoj, obavezni su da provedu deset dana u hotelu-karantinu.

Cena boravka u hotelu-karantinu po noći za pojedince iznbosi 500 NOK, odnosno 1500 NOK za noć, ako smeštaj plaćaju poslodavci. Negativan test na Covid 19 ne skraćuje vreme boravka u karantinu.

Detaljnije informacije o izuzecima u pogledu obaveznog boravka u hotelima-karantinima nalaze se na slećem linku:

https://www.regjeringen.no/en/aktuelt/requirement-of-negative-covid-19-test-to-enter-norway/id2784181/

https://www.regjeringen.no/en/aktuelt/the-corona-situation-more-information-about-quarantine-hotels/id2784377

Kabinet predsednice Vlade Republike Srbije pripremio je dve brošure pod nazivom "SERBIA - Emerging tech development hub" i "Vodič kroz mere podrške razvoju inovativne privrede", sa ciljem promocije Republike Srbije kao povoljne destinacije za poslovanje i za investiranje u istraživanje i razvoj i nove tehnologije. Brošurama se može pristupiti na sledećim internet adresama:

1. Brošura "SERBIA - Emerging tech development hub" - https://innovations.serbiacreates.rs/

2. Brošura "Vodič kroz mere podrške razvoju inovativne privrede" - https://inovacije.srbijastvara.rs/

Dan diplomatije ustanovljen je odlukom Vlade iz 2015. godine, a 29. maj određen je za datum obeležavanja u spomen na osnivanje Knjaževske kancelarije inostranih dela 1839. godine. Uspostavljanje ove kancelarije uzima se za početak profesionalne diplomatije u našoj zemlji.

Tog dana doneto je Ustrojenije Knjaževske kancelarije, na osnovu člana 5 „Turskog Ustava" iz 1838. godine. Ukaz o ustrojstvu je, ujedno, bio i naš prvi zakon o uređenju i zadacima

Ministarstva. Ministarstvo spoljnih poslova tim povodom danas je u znak sećanja na sva imena koja je iznedrila srpska diplomatija ugostila idola mladih, čoveka koji je svojim uspesima ujedinio narod u snažnom doživljaju sreće i ushićenja kroz vanserijske pobede, probudio uspavani duh i svetu poslao poruku snažne sportske nacije, koja se ponosi svojom istorijom i tradicijom, Novaka Djokovića.

Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Republike Srbije Ivica Dačić odao je priznanje Novaku Djokoviću za sveukupan doprinos u diplomatiji dodelivši mu nagradu za izuzetan lični angažman i doprinos u promociji interesa Republike Srbije i njenog naroda u svetu.

VAŽNO OBAVEŠTENJE

AKTUELNI REŽIM ULASKA DOMAĆIH I STRANIH DRŽAVLJANA U REPUBLIKU SRBIJU

Vlada Republike Srbije donela je 21. maja 2020. godine Odluku o prestanku važenja Odluke o zatvaranju svih graničnih prelaza za ulazak u Republiku Srbiju.

Navedenom odlukom otvoreni su svi granični prelazi Republike Srbije koji od 22. maja 2020. godine funkcionišu u uobičajenom režimu.

Istom odlukom ukinuta je zabrana ulaska u Republiku Srbiju, kao i epidemiološke mere za sve kategorije domaćih i stranih državljana.

Za ulazak u Republiku Srbiju više nije potrebna dozvola/saglasnost ni za ulazak domaćih, ni za ulazak svih kategorija stranih državljana.

Svim licima koja ulaze u Republiku Srbiju-umesto ranijih mera izolacije i obaveze posedovanja negativnog PCR-prilikom pasoške kontrole uručuje se pisano obaveštenje-zdravstveno upozorenje , dvojezično, na srpskom i engleskom jeziku o merama kojih se treba pridržavati radi sprečavanja pojave, širenja i suzbijanja zarazne bolesti Covid-19.

VAŽNO UPOZORENjE

LAŽNI SAJT ZA GLASANjE IZ INOSTRANSTVA

Nijedan organ države ne stoji iza sajta www.hocudaglasam.com na kom se navodi da građani Republike Srbije koji žive u inostranstvu mogu da ostave svoje lične podatke, kao i kopije ličnih dokumenata, kako bi mogli da se prijave za glasanje za predstojeće izbore.

Posebno je važno upozoriti javnost i sve građane da budu oprezni, jer je zvanična procedura za prijavu građana za glasanje po mestu boravišta u inostranstvu propisana Zakonom o jedinstvenom biračkom spisku i Uputstvom za sprovođenje Zakona o jedinstvenom biračkom spisku.

Ta procedura podrazumeva podnošenje ličnog zahteva preko diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije koji te zahteve propisanim procedurama prosleđuju opštinskim odnosno gradskim upravama prema mestu prebivališta podnosioca zahteva, nakon čega navedene uprave donose rešenje o upisu podatka u birački spisak da će birač na predstojećim izborima da glasa prema mestu boravišta u inostranstvu.

Građani moraju biti oprezni kome ostavljaju svoje podatke budući da postoji mogućnost zloupotrebe istih.

Beograd, 20.05.2020.

12.05.2020.

Nastavak sprovođenja izbornih radnji - izbori za narodne poslanike Narodne skupštine

Predsednik Republike Srbije je 10. maja o.g. doneo Odluku o izmeni Odluke o raspisivanju izbora za narodne poslanike kojom je kao datum održavanja izbora određen 21. jun 2020.

Republička izborna komisija (RIK), kao organ koji sprovodi postupak izbora za narodne poslanike Narodne skupštine, donela je rešenje 11. maja o.g. o nastavku izbornih radnji prema kojem je utvrđeno da se zahtevi državljana R. Srbije za glasanje u inostranstvu primaju najkasnije do 30. maja 2020. (do ponoći, lokalno vreme u R. Srbiji).

Pozivamo državljane Republike Srbije sa boravkom u Kraljevini Norveškoj da se prijave Ambasadi Republike Srbije u Oslu radi upisa u birački spisak za glasače koji borave u inostranstvu. Prijave će se primati najkasnije do 30. maja 2020.godine.

Napominjemo da, s obzirom da se radi o nastavku izbornih aktivnosti, nije neophodno podneti novu prijavu ukoliko je prijava već podneta.

Formular za prijavu možete preuzeti OVDE.

Popunjen i potpisan formular, zajedno sa kopijom važećeg pasoša, lične karte ili vozačke dozvole Republike Srbije potrebno je dostaviti Ambasadi Republike Srbije u Oslu poštom, faksom ili e-mail-om.

Adresa:

Embassy of the Republic of Serbia, Munkedamsveien 59B, 0244 Oslo, Norway

Faks: (0047) 2283-8314

E-mail:ambasada@serbianembassy.no,

konzularno@serbianembassy.no

Provera da li je lice upisano u Jedinstveni birački spisak se može izvršiti elektronskim putem preko sledećeg linka:

https://upit.birackispisak.gov.rs/

Ukoliko lice nije upisano u Jedinstveni birački spisak, preko Ambasade Republike Srbije u Oslu može se podneti zahtev za upis u Jedinstveni birački spisak. Obrazac zahteva možete preuzeti OVDE.

U tom slučaju, neophodno je podneti istovremeno zahtev za upis u Jedinstveni birački spisak i zahtev za upis u birački spisak podataka da će birač glasati u inostranstvu. Ambasada Republike Srbije u Oslu će, po dobijanju konačnog biračkog spiska od Republičke izborne komisije, uputiti pozive za glasanje.

Napomena: glasačko mesto će biti otvoreno pod uslovom da je prijavljeno minimum 100 glasača.

Jačanje veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu

Odlukama br. 115/30-2020/01 i br. 116/30-2020/01 od 15. maja 2020. godine, MSP USDSR je raspisalo je ponovljene konkurse za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu i matične države i dijaspore. Konkursi su otvoreni od 18. maja do 01. juna o.g. Sve informacije o konkursima i proceduri prijavljivanja mogu se naći na linku: 

http://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/

Pozivamo sve zainteresovane da se prijave na ponuđene konkurse.

16.05.2020.

Povodom 17. maja, Dana državnosti Norveške, čestike su uputile Ambasadorke diplomatsko-konzularnih predstavništava u Oslu.

Pogledajte video klikom na čestitku.

09.04.2020.

Jačanje veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu

U Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije je odlučeno da se konkrusi za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu i matične države i dijaspore PONIŠTE i da se raspišu novi, po prestanku vanrednog stanja u RS.

19.03.2020.

VAŽNO OBAVEŠTENJE

Mole se državljani Republike Srbije koji su se privremeno zatekli u Kraljevini Norveškoj – turistički ili na osnovu druge vrste privremenog boravka, a koji nisu u mogućnosti da se vrate u R.Srbiju zbog prekida saobraćajnih veza da se hitno, isključivo na e-mejl adresu ambasada@serbianembassy.no obrate Ambasadi R.Srbije u Oslu i dostave sledeće podatke: ime i prezime, godine života, pol, JMBG, broj pasoša, skeniranu stranicu pasosa sa fotografijom , mesto i razlog boravka u inostranstvu, kontakt telefon, mejl adresa, adresa i mesto prebivališta u Srbiji.

Lični podaci se prikupljaju radi eventualne organizacije transporta za R. Srbiju koji u ovom trenutku nije izvestan.

Ambasada R. Srbije u Oslu će blagovremeno na internet sajtu objaviti informaciju, ako i kada za evidentirana lica prevoz do R. Srbije bude moguć.

Napominjemo da se ovo saopštenje ne odnosi na državljane R.Srbije sa regulisanim ili stalnim boravkom u Kraljevini Norveškoj za koje i dalje važi preporuka vlade R.Srbije da se uzdrže od putovanja u R.Srbiju koja nisu apsolutno neophodna.

Napominjemo da će ukoliko bude organizovan transport za R. Srbiju sva lica koja doputuju iz Kraljevine Norveške biti u obavezi da sprovedu meru samoizolacije u kućnim uslovima u trajanju od 28 dana.

Ukoliko se epidemiološka situacija u Norveškoj pogorša nije isključena primena mere karantina u trajanju od 28 dana u ustanovi zatvorenog tipa (Morović, Šid, Miratovačko polje).

20.03.2020.

Obaveštavamo sve državljane R. Srbije koji se trenutno nalaze u Kraljevini Norveškoj, a kojima uskoro ističe ili je istekao period od 90 dana dozvoljenog boravka u Šengenu, da u aktuelnim okolnostima, neće snositi nikakve posledice zbog navedenog prekoračenja.

U saopštenju norveškog Direktorata za strance (UDI) se takođe navodi da nema potrebe da o isteku dozvoljenog boravka dodatno obaveštavate Direktorat ili norvešku policiju. Više informacija možete naći na sledećem linku UDI OVDE

23.03.2020.

U nameri da stanovništvu u R. Srbiji i inostranstvu olakša pristup sadržajima iz kulture, imajući pre svega u vidu sprečenost obavljanja programskih aktivnosti ustanova kulture, Ministarstvo kulture i informisanja uputilo je preporuku ustanovama kulture da se građanima omogući maksimalna dostupnost digitalnih sadržaja iz oblasti kulture. Mera je doneta u cilju što bezbolnijeg prevazilaženja društvene situacije nastale zbog epidemije koronavirusa i prvenstveno je namenjena onima koji su u bilo kojoj vrsti izolacije i građanima koji poštuju meru ostanka kod kuće. Na veb stranici Ministarstva kulture i informisanja možete pronaći spisak digitalnih sadržaja u oblasti kulture koje nude ustanove kulture Republike Srbije:

http://www.kultura.gov.rs/cyr/aktuelnosti/virtuelne-ture-kroz-kulturne-sadrzaje-

kao i pristupom na veb sajt Digitalna solidarnost:

https://www.digitalnasolidarnost.gov.rs/

Ministarstvo kulture i informisanja je ustanovilo Pretraživač kulturnog nasleđa, koji obezbeđuje dostupnost informacija o kulturnom nasleđu Republike Srbije koje se čuva u bibliotekama, arhivima, muzejima, galerijama, zavodima za zaštitu spomenika i drugim subjektima u kulturi. Cilj Pretraživača je podsticanje učenja i jačanja svesti i značaja kulturnog nasleđa. Pretraživač je dostupan na srpskom i engleskom jeziku i pristupa mu se preko linka:

https://kultura.rs/

18.03.2020.

Norveško Ministarstvo spoljnih poslova je 17.03.2020. godine izdalo sledeće saopštenje u vezi sa izlaskom stranih državljana, koji nemaju simptome korona virusa, iz Norveške:

Strani državljani bez simptoma infekcije korona virusom mogu napustiti Norvešku. Lica koja su u karantinu, ali koji nemaju simptome, sada mogu napustiti Norvešku pod uslovom da sprovode sve zdravstvene mere za kontrolu infekcije tokom transporta od mesta gde se nalaze u karantinu do mesta polaska.

Ovo uključuje sledeće:

• Ako morate koristiti javni prevoz ili taksi da biste stigli do najbližeg aerodroma, autobuske stanice ili železničke stanice, morate držati udaljenost od najmanje dva metra između vas i sledećeg najbližeg putnika.

• Obavezno primenjivati mere higijene ruku i uputstva u slučaju kašlja.

Na aerodromima će biti prisutno osoblje iz opštine kojima možete da se obratite u slučaju pojave problema.

Možete da koristite svoj automobil da biste putovali van zemlje, ali je na vama da proverite koji su granični prelazi otvoreni.

Ako želite napustiti Norvešku vazdušnim putem, morate sami nabaviti važeću kartu. Aerodromi sa direktnim letovima iz Norveške su:

• Gardermoen

• Stavanger

• Bergen

• Trondhajm

• Tromso

• Torp

Ako se razbolite ili razvijete simptome dok ste na putu iz Norveške, pozovite zdravstvenu službu za pomoć na telefon: 116 i 117.

Naglašavamo da, ako imate temperaturu ili respiratorne simptome poput kašlja ili nedostatka daha, treba da ostanete u izolaciji i ne možete napustiti zemlju.

Saopštenje norveškog MIP kao i tekst uredbe o karantinu možete preuzeti OVDE

16.03.2020.

U SKLADU SA MERAMA ZA SUZBIJANjE ŠIRENjA COVID 19

Svim državljanim Republike Srbije koji imaju regulisan boravak u Kraljevini Norveškoj, u skladu sa merama Vlade Republike Srbije za sprečavanje širenja i suzbijanje zarazne bolesti Covid 19, PREPORUČUJE SE DA DO DALjEG ODLOŽE SVA PUTOVANjA U REPUBLIKU SRBIJU KOJA NISU NEODLOŽNA I NEOPHODNA.

U slučaju neodložnih i neophodnih putovanja u Republiku Srbiju, sva lica koja su dvojni državljani Kraljevine Norveške i Republike Srbije, na graničnim prelazima za ulazak u Republiku Srbiju, moraju prezentovati pasoš Republike Srbije.

O neodložnom putovanju u Republiku Srbiju potrebno je prethodno obavestiti Ambasadu R. Srbije i dostaviti podatke o licima koja putuju i adresi planiranog boravka u R. Srbiji na mejl Ambasade R. Srbije u Oslu: ambasada@serbianembassy.no

Napominjemo da ce se prema najnovijoj odluci o uvođenju vanrednog stanja, za sva lica koja doputuju u R. Srbiju iz Kraljevine Norveške primenjivati obavezna mera samoizolacije od 28. dana, u kućnim uslovima.

Državljanima Kraljevine Norveške, osim onih koji dolaze po pozivu Vlade R. Srbije, nije dozvoljen ulazak u Republiku Srbiju dok traju mere vanrednog stanja.

Pre putovanja u R. Srbiju i dalje je potrebno konsultovati najnovije informacije na sajtovima:

1. Ambasade Republike Srbije u Oslu OVDE

2. Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije OVDE

3. Ministarstva zdravlja Republike Srbije OVDE , OVDE I OVDE

4. Avinor.no OVDE

17.03.2020.

Republička Izborna komisija donela je rešenje O PREKIDU IZBORNIH RADNjI, za sprovođenje izbora za narodne poslanike raspisanim za 26. april 2020, za vreme dok traje vanredno stanje u R. Srbiji uvedeno Uredbom od 15. marta 2020. godine.

Izborni proces, kao i rokovi za vršenje izbornih radnji, biće nastavljeni kada se steknu uslovi za prestanak vanrednog stanja u R. Srbiji.

Dokumentacija svih lica do sada prijavljenih za izbore biće sačuvana u Ambasadi Republike Srbije u Oslu.

SRPSKI TURISTI U NORVEŠKOJ

Državljane Republike Srbije koji turistički borave u Kraljevini Norveškoj (odnosno sva lica koja nemaju regulisan boravak u Kraljevini Norveškoj) obaveštavamo da se glavni aerodromi u Norveškoj, za sada, NE ZATVARAJU.

U skladu da sa odlukama Vlade Kraljevine Norveške, međunarodni letovi će se obavljati u restriktivnom režimu.

Avioni na međunarodnim letovima će sletati na glavne norveške aerodrome, kako bi se omogućio povratak norveških državaljana i stranaca sa regulisanim boravkom u Norveškoj.

Istovremeno će se obavljati međunarodni letovi iz Norveške, koji će omogućavati turistima koji su se zatekli u Norveškoj da se vrate u zemlju porekla.

Napominjemo da svi turisti iz Republike Srbije, koji su ušli u Kraljevinu Norvešku počev od 27. februara 2020. godine, podležu obaveznoj meri samoizolacije u trajanju od 14 dana, nakon čega se, prema sadašnjim norveškim propisima, mogu vratiti u Republiku Srbiju.

Preporučujemo svim državljanima Republike Srbije, koji su se turistički zatekli u Kraljevini Norveškoj, da u kontaktu sa avio prevoznicima, a poštujući mere obavezne samoizolacije, utvrde prvi mogući datum povratka u Republiku Srbiju.

Pre planiranog putovanja, sugerišemo da konsultujete sledeće sajtove:

1. sajt Ambasade Reopublike Srbije u Oslu, OVDE

2. sajt Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, OVDE

3. sajt Ministarstva zdravlja Republike Srbije, OVDE, OVDE I OVDE

4. Avinor.no, OVDE

Lica koja turistički borave u Kraljevini Norveškoj, u slučaju potrebe, tokom vikenda i van radnog vremena Ambasade Republike Srbije u Oslu, mogu kontaktirati sledeće brojeve telefona: +47 918 16 225, +47 94 82 68 01 i +47 953 65 811.

U toku radnog vremena, Ambasadu Republike Srbije možete kontaktirati putem telefona + 47 23 11 52 20 ili mejla ambasada@serbianembassy.no.

16.03.2020.

Vlada Kraljevine Norveške donela je odluku da počev od 16.03.2020. godine u 08:00 časova ujutro zatvori granične prelaze za sve strane državljane koji nemaju regulisan boravak u Kraljevini Norveškoj.

Sva lica koja u Kraljevinu Norvešku doputuju iz inostranstva obavezna su da po dolasku primene meru samoizolacije u trajanju od 14 dana.

Obaveštavamo sve državljane R. Srbije sa regulisanim boravkom u Kraljevini Norveškoj da aktuelne informacije vezane za virus Covid-19 mogu dobiti preko informativnog centra norveške zdravstvene službe putem telefonskog broja: 815 55 015 ili na sajtu:

1. Norveškog Instituta za javno zdravlje (Folkehelseinstituttet),  OVDE

2. Norveškog direktorata za zdravstvo,  OVDE 

U slučaju razvoja simptoma sličnih gripu i/ili sumnje na respiratorne infekcije, preporuka je da se lekar opšte prakse kontaktira putem telefona, dok za hitne slučajeve možete kontaktirati Urgentnu službu (Legevakten) na 116 i 117.

RAD KONZULARNOG ODELJENJA

Molimo sve stranke da se pre dolaska jave Konzularnom odeljenju Ambasade RS u Oslu, e-mejlom ili telefonom, radi procene neophodnosti njihovog ličnog prisustva.

Imajući u vidu aktuelnu situaciju i potrebu za preduzmanjem mera u cilju sprečavanja širenja i suzbijanja zarazne bolesti KOVID-19, Ambasada RS u Oslu je prinuđena da izmeni režim rada sa strankama.

U skladu sa instrukcijom dobijenom iz Ministarstva spoljnih poslova Srbije, kao i na osnovu preporuka nadležnih norveških zdravstvenih ustanova, Ambasada će počev od 11. marta do 31. marta 2020. godine primati konzularne stranke isključivo u hitnim i neodložnim situacijama. Sve ostale konzularne usluge, u situacijama kada je to moguće biće pružane elektronskim putem ili preko pošte.

Molimo sve stranke da se Konzularnom odeljenju Ambasade RS u Oslu prethodno obrate elektronskim putem, ili telefonom radi procene hitnosti i neodložnosti konzularne radnje, odnosno procene ispunjenosti uslova za njihov lični dolazak u Ambasadu.

Napominjemo da Ambasada nastavlja sa radom i u navedenom periodu, dok su usvojene mere isključivo namenjene limitiranju rizičnog kontakta zbog opasnosti od širenja zarazne bolesti. Kolektiv Ambasade RS u Oslu se zahvaljuje na razumevanju i saradnji.

Pozivamo državljane Republike Srbije sa boravkom u Kraljevini Norveškoj da se prijave Ambasadi Republike Srbije u Oslu radi upisa u birački spisak za glasače koji borave u inostranstvu. U skladu sa Zakonom, prijave će se primati najkasnije do 4.aprila 2020. godine.

Napominjemo da je, shodno propisima, neophodno podneti novu prijavu bez obzira na prijave podnete ranije radi učešća na prethodnim izborima.

Formular za prijavu možete preuzeti OVDE.

Popunjen i potpisan formular, zajedno sa kopijom važećeg pasoša, lične karte ili vozačke dozvole Republike Srbije potrebno je dostaviti Ambasadi Republike Srbije u Oslu poštom, faksom, e-mail-om ili licno.

Adresa: Embassy of the Republic of Serbia, Munkedamsveien 59B, 0244 Oslo, Norway

Faks: (0047) 2283-8314

E-mail: ambasada@serbianembassy.no, konzularno@serbianembassy.no

Provera da li je lice upisano u Jedinstveni birački spisak se može izvršiti elektronskim putem preko sledećeg linka:

https://upit.birackispisak.gov.rs/

Ukoliko lice nije upisano u Jedinstveni birački spisak, preko Ambasade Republike Srbije u Oslu može se podneti zahtev za upis u Jedinstveni birački spisak. Obrazac zahteva možete preuzeti OVDE.

U tom slučaju, neophodno je podneti istovremeno zahtev za upis u Jedinstveni birački spisak i zahtev za upis u birački spisak podataka da će birač glasati u inostranstvu.

Ambasada Republike Srbije u Oslu će, po dobijanju konačnog biračkog spiska od Republičke izborne komisije, uputiti pozive za glasanje.

Vlada Republike Srbije u okviru mera koje su preduzete radi sprečavanja širenja i suzbijanja korona virusa i zaštite stanovništva donela je odluku o privremenom zatvaranju graničnih prelaza. Spisak prelaza možete preuzeti OVDE.

Beograd, 11. mart 2020.

Vlada Republike Srbije donela je na današnjoj sednici nove mere i precizirala pojedne postojeće, radi sprečavanja pojave, širenja i suzbijanja zarazne bolesti COVID-19.

Doneta je odluka o zabrani javnog okupljanja u zatvorenim prostorijama. Pod javnim okupljanjem smatra se okupljanje u jednoj zatvorenoj prostoriji sa više od 100 ljudi.

Kada je reč o privremenoj zabrani ulaska u Srbiju za strane državljane koji su boravili u Narodnoj Republici Kini, Republici Koreji i Švajcarskoj, precizirano je da se ona odnosi isključivo na osobe koje su boravile u provinciji Hubej Narodne Republike Kine, gradu Degu i provinciji Severni Gjongsang Republike Koreje i kantonu Tićino u Švajcarskoj.

Ostaje na snazi zabrana privremenog ulaska u Srbiju za strane državljane koji su boravili u Italiji i Islamskoj Republici Iran.

Međunarodni putni saobraćaj se preusmerava na glavne granične prelaze i biće privremeno zatvorena 44 manja i povremena granična prelaza.

Kada je reč o uslužnim objektima koji se nalaze na tranzitnoj ruti kroz Srbiju i auto-putevima, doneta je odluka da njihovi zaposleni moraju da budu obezbeđeni zaštitnim sredstvima zbog dolaženja u dodir sa tranzitnim putnicima.

Na osnovu stava epidemiologa, u ovom trenutku nema obustave nastave, ali se nastavlja intenzivno praćenje situacije u vrtićima, školama i na univerzitetima. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja uputilo je instrukciju svim osnovnim i srednjim školama u zemlji u cilju prevencije širenja eventualne infekcije.

Svakoga dana u 18 časova Ministarstvo zdravlja i epidemiološke službe obaveštavaće građane o stanju korona virusa u Srbiji.

Sve odluke stupaju na snagu u četvrtak, 12. marta.

Vlada poziva građane Srbije koji rade u inostranstvu i koji dolaze sa područja sa intenzivnom transmisijom korona virusa, a planiraju dolazak u zemlju za predstojeće Uskršnje praznike, da putovanje odlože.

Takođe, apeluje se na građane da prilikom organizacije privatnih događaja kao što su svadbe, krštenja i slične manifestacije sa većim brojem ljudi, da ti događaji budu organizovani u skladu sa odlukom koja se odnosi na javne skupove.

Građani koji imaju simptome koje izaziva koronavirus ne treba da idu u domove zdravlja ili bolnice, već bi trebalo da se obrate dežurnom epidemiologu na neki od dostavljenih telefona.

Za bliže informacije kontaktirati brojeve telefona +381 64 8945-235 (broj koji je otvorilo Ministarstvo zdravlja), Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", Ulica dr Subotića 5, broj telefona +381 11 2684-566 ili institute/zavode za javno zdravlje na teritoriji na kojoj građani borave.

Obaveštavamo sve državljane R. Srbije koji se nalaze u Kraljevini Norveškoj da aktuelne informacije vezane za virus Covid-19 mogu potražiti preko informativnog centra norveške zdravstvene službe putem telefonskog broja: 815 55 015 ili na sajtu Norveškog Instituta za javno zdravlje (Folkehelseinstituttet), https://fhi.no/en/id/infectious-diseases/coronavirus/

Takođe, u slučaju razvoja simptoma sličnih gripu i/ili sumnje na respiratorne infekcije, preporuka je da se lekar opšte prakse kontaktira putem telefona, dok za hitne slučajeve možete kontaktirati Urgentnu službu (Legevakten) na 116 117.

Povodom Dana državnosti, Ambasada Republike Srbije u Oslu organizovala je 13. februara 2020. godine, u Filharmoniji koncert hora BalkanNord, koji čine naši operski pevači i akademski muzičari koji žive i rade u Norveškoj, na čelu sa dirigentom Dejanom Milivojevićem. Nakon intoniranja himni i pozdravnog govora ambasadora Suzane Bošković- Prodanović, Milutin Petrović, solista na violini izveo je kompoziciju norveškog autora Ole Bula. Hor je zatim izveo kompozicije Stevana Mokranjca, Dragog Hristova, Ante Grina, Petra Konjovića, Dimitrija Golemovića,Nikole Grbića i Ilije Rajkovića. Na klaviru je nastupala Bojana Sovilj, a Anđelka Jakovljević, sopran i Vladimir Puhalac, tenor otpevali su solo numere. Nastupili su i Stefan Šoškić, na klarinetu i Aleksandar Pavlović, na harmonici. Prijemu su prisustvovali predstavnici diplomatskog kora, Ministarstva spoljnih poslova, resornih ministarstava, akademske zajednice, nevladinih organizacija, Srpske pravoslavne crkve i mnogobrojni predstavnici naše dijaspore.

Ministarstvo kulture i informisanja 31. januara 2020. raspisalo je:

- Konkurs za sufinansiranje projekata prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu u 2020. godini.

- Konkurs za finansiranje ili sufinansiranje projekata u oblasti kulturnih delatnosti Srba u inostranstvu u 2020. godini.

Tekstovi konkursa i prateći prijavni obrasci nalaze se na internet stranici Ministarstva kulture i informisanja www.kultura.gov.rs . Rok za ponošenje konkursnih prijava - 16. mart 2020. godine. Za dodatne informacije o konkursu zainteresovani mogu da kontaktiraju Mladena Beskovića u MKI putem elektronske pošte mladen.veskovic@kultura.gov.rs ili na telefon br. +381 11 3398-026.

Ministarstvo spoljnih poslova, Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, raspisuje Konkurs za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, koji će trajati od 20. januara do 10. februara 2020. godine.

Predmet konkursa je sufinansiranje projekata koji imaju za cilj:

1) upotrebu, učenje, čuvanje i negovanje srpskog jezika i ćiriličkog pisma, čuvanje i negovanje srpskog kulturnog, etničkog, jezičkog i verskog identiteta;

2) unapređenje ekonomske saradnje Republike Srbije i dijaspore.

Na konkursu učestvuju projekti koji se mogu svrstati u jednu od sledećih OBLASTI:

Na prijavnom formularu obavezno je naznačiti oblast skraćenom formulacijom oblasti:

Podrška organizaciji škola, kampova i edukativnih radionica namenjenih dečjem i omladinskom uzrastu – skraćeno: ŠKOLE.

Podrška izradi i akviziciji udzbenika, knjiga i didaktičkih sredstava namenjenih školama i bibliotekama Srba izvan matične države,

Podrška projektima izdavačke i knjižarske delatnosti koji jačaju veze matične države i Srba u inostranstvu – skraćeno: KNjIGE.

Podrška organizovanju manifestacija, omladinsko – sportskih i kulturno – umetničkih događaja i priredbi u inostranstvu i matičnoj državi– skraćeno: MANIFESTACIJE.

Podrška projektima medija, medijske pismenosti i digitalne komunikacije koji su namenjeni Srbima izvan matične države – skraćeno: KOMUNIKACIJA.

Podrška projektima koji doprinose zaštiti prava i interesa državljana R. Srbije i Srba izvan matične države (pravna pomoć, statusna podrška u matičnoj i državi prijema, podrška organizovanju, istraživanja) – skraćeno: STATUS.

Podrška projektima koji doprinose unapređenju ekonomske saradnje R. Srbije i Srba izvan matične države – skraćeno: EKONOMIJA.

Pravo učešća na konkursu imaju:

1) organizacije u dijaspori;

2) organizacije čije je sedište u Republici Srbiji.

Pravo učešća na konkursu nemaju:

1) direktni ili indirektni korisnici budzetskih sredstava;

2) pojedinci;

3) privredni subjekti.

Obavezna dokumentacija:

Podnosioci projekata OBAVEZNO dostavljaju sledeću DOKUMENTACIJU:

Popunjen Obrazac 1 – za prijavu i pisanje predloga projekta (sastavni deo ovog obrasca je Prijava, Predlog projekta i Izjava o nepostojanju sukoba interesa i verodostojnosti podataka u obrascima za prijavu –potpisana od strane ovlašćenog lica u organizaciji koja je podnosilac projekta)

Popunjen Obrazac 2 – predlog budzeta projekta Rešenje o upisu u registar organizacija, ili drugi odgovarajući akt, kao dokaz da je organizacija registrovana u skladu sa propisima države u kojoj deluje; organizacije registrovane van teritorije Republike Srbije potrebno je da dostave Rešenje ili drugi odgovarajući akt, preveden na srpski jezik kod ovlašćenog sudskog tumača za srpski jezik;

Za organizacije čije je sedište registrovano u Republici Srbiji, provera statusa se vrši službenim putem preko zvaničnog sajta organa za registraciju, sa danom prijema prijave na konkurs.

Za organizacije iz inostranstva uz prijavnu dokumentaciju potrebno je dostavljanje instrukcije za devizne uplate iz banke u kojoj organizacija ima otvoren račun (nije dovoljno samo popuniti SWIFT i IBAN u obrazcu prijave), sa identifikacionim podacima organizacije i upisanim podacima o ovlašćenom licu za raspolaganje sredstvima, koji se slažu sa podacima nevedenim u prijavi, ne stariju od 30 dana od dana objavljivanja konkursa.

Napomena: Eparhije Srpske pravoslavne crkve u inostranstvu dostavljaju fotokopiju potvrde o upisu u Registar crkava i verskih zajednica. Crkvene jedinice u okviru eparhije Srpske pravoslavne crkve u inostranstvu, pored potvrde o upisu u registar Eparhije, dostavljaju i potvrdu te Eparhije da jedinica ima svojstvo pravnog lica u smislu autonomnih propisa SPC.

Poželjna prateća dokumentacija:

Protokol ili ugovor o partnerstvu u slučaju partnerstva više udruženja, koji jasno definiše uloge i odgovornosti svakog partnera;

Pisma preporuke od diplomatsko konzularnog predstavništva na čijoj se teritoriji konzularne nadležnosti projekat realizuje;

Ostala pisma preporuke.

Realizacija projekata predviđena je do 28. februara 2021. godine.

Svi obrasci su dostupni na internet stranici Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu www.dijaspora.gov.rs

Konkurs se objavljuje na internet stranici Ministarstva spoljnih poslova www.mfa.rs i internet stranici Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu www.dijaspora.gov.rs 20. januara 2020. godine, i u listu ,,Vesti”.

Rok i način dostavljanja projekata:

Zainteresovani su dužni da projekte dostave najkasnije do 10. februara 2020. godine, u zatvorenoj koverti sa naznakom ,,Za konkurs za dijasporu”, uz navođenje oblasti konkursa, u skladu sa obrascem za prijavu i pisanje projekta, Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, Kneza Miloša 24-26, 11000 Beograd, lično ili poštom preporučeno. Neblagovremene prijave i nepotpuna dokumentacija neće biti uzeti u razmatranje. Ukupna vrednost opredeljenih sredstava za ovaj Konkurs iznosi do 52.500.000 (slovima: pedeset dva miliona pet stotina hiljada) dinara i to: 5.000.000 (slovima: pet miliona) dinara za programske aktivnosti 0001 i 47.500.000 (slovima: četrdeset sedam miliona pet stotina hiljada) dinara za programske aktivnosti 0002. Najmanji iznos sredstava koji se može odobriti po projektu iznosi 100.000 (slovima: stotinu hiljada) dinara, a najveći iznos po projektu iznosi 1.500.000 (slovima: milion pet stotina hiljada) dinara. Organizacija koja se prijavljuje na Konkurs može aplicirati samo sa jednim projektnim predlogom.

Obrazac za prijavu i pisanje predloga projekta i Obrazac predloga budzeta projekta potrebno je popuniti čitko, štampanim slovima ili otkucati na pisaćoj mašini ili personalnom računaru, na srpskom jeziku i ćiriličkom pismu. Smernice za podnosioce predloga projekata sadrže detaljne kriterijume i prioritete na osnovu kojih će se projekti ocenjivati, kao i informacije o načinu pripreme i podnošenja projektnog predloga. Smernice za podnosioce predloga projekta čine sastavni deo konkursne dokumentacije. Predata prijava i druga dokumentacija ostaje trajno u arhivi Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu i ne vraća se podnosiocima.

Ministar će formirati konkursnu komisiju koja će razmatrati pristigle projekte i utvrditi predlog Odluke za sufinansiranje projekata. Rezultati Konkursa biće objavljeni na internet stranici Ministarstva spoljnih poslova www.mfa.rs i internet stranici Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu www.dijaspora.gov.rs.

Narodna banka Srbije je izradila Finansijski vodič za povratnike, kojim nastoji da unapredi informisanost naših građana koji žele da se vrate u R.Srbiju, sa aspekta deviznih propisa uz nasotjanje da se stvore uslovi za njihov lakši povratak i bržu integraciju, kao i za raspolaganje njihovim novcem.

Cilj Finansijskog vodiča je da se na jednom mestu, jednostavno i sveobuhvatno, pruže informacije u vezi s većinom pitanja iz oblasti deviznog poslovanja koje su značajne za povratak naših građana iz inostranstva, u skladu sa zakonom o deviznom poslovanju.

Finansijskom vidiču može se pristupiti putem sajta Narodne banke Srbije na sledećoj adresi:

https://www.nbs.rs/internet/latinica/20/plp/finansijski_vodic_za_povratnike.pdf

Obaveštavmo da Ambasada neće raditi u ponedeljak, 11. novembra povodom obeležvanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu.

ZA VIŠE INFORMACIJA POGLEDAJTE - BROŠURU

Obaveštavamo da je Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije, Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, donelo Odluke o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu. Odluke možete videti na sledećim linkovima:

http://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2019/06/ODLUKA-DIJASPORA-2019.pdf

http://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2019/06/ODLUKA-REGION-2019-1.pdf

 Obaveštavamo da zbog praznika ambasada neće raditi:

- Petak 19.04.2019

- Ponedeljak 22.04.2019

- Petak 26.04.2019

- Ponedeljak 29.04.2019

- Sreda-Četvrak 1-2.05.2019 

Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije raspisalo je 10. januara 2019. godine Konkurs za finansiranje i sufinansiranje projekata u oblasti kulturnih delatnosti Srba u inostranstvu u 2019. godini. Rok za podnošenje konkursnih prijava je 1. mart 2019. godine.Tekt Konkursa možete preuzeti na sajtu Ministarstva kulture na internet adresi:

http://www.kultura.gov.rs/cyr/konkursi/konkurs-za-finansiranje-ili-sufinansiranje-projekata-u-oblasti-kulturnih-delatnosti-srba-u-inostranstvu-u-2019--godini

Obaveštavamo da je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije raspisalo Konkurs za sufinansiranje projekata u oblasti prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu u 2019. gdoini, koji je otvoren do 1. marta 2019. godine. Tekst konkursa i prijavni formular mogu se preuzeti na sajtu Ministarstva kulture na adresi http://www.kultura.gov.rs/lat/konkursi/konkurs-za-sufinansiranje-mobilnosti-umetnika-i-profesionalaca-u-oblasti-kulture-i-umetnosti-u-2019--godini-

Deseta konferencija srpske medicinske dijaspore održaće se u Beogradu od 20. do 22. juna 2019. godine, pod pokroviteljstvom NJ.K.V. Princa Aleksandra i Katarine Karađorđević. Cilj konferencije je da se srpski lekari iz inostranstva i međunarodni medicinski stručnjaci okupe u misiji podrške srpskom zdravstvenom sistemu.

"NJ.E. g-din Ivica Dačić

Ministar spoljnih poslova Kneza Miloša 24-26

11000 Beograd

Vaša Ekselencijo,

Sa zadovoljstvom Vas obaveštavamo da je u toku proces organizovanja Desete konferencije srpske medicinske dijaspore koja će se održati u Beogradu, od 20. do 22. juna 2019. godine, pod pokroviteljstvom mog supruga i mene. Prijem za sve učesnike održaće se 20. juna 2019. godine u Kraljevskom dvoru. nakon čega sledi večera u čast naših predavača i naših partnera.

Cilj Konferencije je da okupi srpske lekare iz inostranstva kao i međunarodne medicinske stručnjake da se udruže u misiji podrške srpskom zdravstvenom sistemu promovišući solidarnost, prijateljstvo i razmenu znanja.

Pored Ministarstva spoljnih poslova, naši partneri u organizaciji Konferencije su i Ministarstvo zdravlja, Svetska zdravstvena organizacija, Medicinski fakultet, Univerzitetska dečija klinika, Lekarska komora Srbije i Kraljevski medicinski odbor.

Bila bi nam velika čast da Ministarstvo spoljnih poslova podrži Desetu konferenciju srpske medicinske dijaspore objavljivanjem informacije o njoj na svojoj internet stranici, kao i upućivanjem ambasadore Srbije u inostranstvu da obaveste naše lekare u zemljama u kojima su na službi o ovoj važnoj konferenciji.

Radujemo se Vašem učešću na svečanom otvaranju u hotelu Hilton u Beogradu, u četvrtak 20. juna 2019. u 9:00 sati, kao i Vašem zvaničnom obraćanju lekarima koji prisustvuju Konferenciji.

Iskreno Vaša,

NJ.K.V. Princeza Katarina"

Obaveštavmo da Ambasada neće raditi u petak, 15. februara povodom obeležvanja Sretenja - Dana državnosti R.Srbije

Norveška Vlada iz državnog budžeta finansira sve registrovane verske zajednice u Kraljevini Norveškoj, a subvencije se od države dobijaju na osnovu broja registrovanih članova.

Pristupnice za članstvo u verskoj zajednici se prosleđuju nadležnim norveškim organima i na osnovu njih se dobijaju sredstva od države.

Ukoliko niste registrovani kao član u nekoj od verskih zajednica, novac koji je u tu svrhu namenjen i automatski se odbija od prihoda, uplaćuje se norveškoj luteransko-protestantskoj zajednici.

Novac koji verske zajednice dobijaju po osnovu registracije članstva, najčešće se koristi za organizovanje duhovnih, kulturnih i drugih aktivnosti, kao i za održavanje prostorija.

Ukoliko želite da postanete član jedne od parohija Srpske pravoslavne crkve, sve potrebne informacije i formulare za prijavu možete naći na Internet adresi Parohije Sveti Vasilije Ostroški u Oslu http://vasilijeostroski.com/clanstvo-u-parohiju i Parohije Sveti Dimitrije Solunski u Kristijansandu http://svetidimitrije.no/parohija/clanstvo.html.

Informacije o članstvu u Islamskoj zajednici dostupne su na sledećem linku: http://www.izbih.no/.

TOKOM NASTUPAJUĆIH NOVOGODIŠNJIH I BOŽIĆNIH PRAZNIKA AMBASADA REPUBLIKE SRBIJE NEĆE RADITI SLEDEĆIH DANA:

- UTORAK 25. DECEMBAR 2018.

- SREDA 26. DECEMBAR 2018.

- UTORAK 01. JANUAR 2019.

- SREDA 02. JANUAR 2019.

- PONEDELJAK 7. JANUAR 2019.

Koristimo i ovu priliku da svima poželimo dobro zdravlje i ličnu sreću u 2019. godini.

POVODOM OBELEŽAVANJA DRŽAVNOG PRAZNIKA KONZULARNO ODELJENJE AMBASADE  NEĆE RADITI U UTORAK PRVOG MAJA 2018. GODINE.

OD 24.04.2018. PRIMENJUJE SE NOVI CENOVNIK KONZULARNIH USLUGA TE MOLIMO STRANKE DA PRE DOLASKA U AMBASADU PROVERE CENE  USLUGA.

Obaveštavamo da su objavljeni Konkursi za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinse očuvaju jačanju veza matične države i  dijaspore, kao  matične države i Srba u regionu, Ministarstva spoljnih poslova - Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu.

Informacije, uslovi i način realizacije Konkursa, mogu se naći na sledećim linkovima i to:

Za dijasporu:

http://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkurs-za-sufinansiranje-projekata-organizacija-iz-dijaspore/

Za Srbe u regionu:

http://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkurs-za-sufinansiranje-projekata-organizacija-iz-regiona/.

Povodom obeležavanja katoličkog i pravoslavnog Uskrsa, Konzularno odeljenje ambasade će biti zatvoreno:

- na Veliki petak 30.03.2018. godine

- na Veliki petak 06.04.2018. godine

Kolektiv ambasade koristi i ovu priliku da svim vernicima katoličke i pravoslavne vere poželi srećne Uskršnje praznike.

Obaveštavmo da Ambasada neće raditi u četvrtak i petak, 15. i 16. februara povodom obeležvanja Sretenja - Dana državnosti R.Srbije

Država Katar je na osnovu reciprociteta donela odluku da se nosiocima običnih pasoša R.Srbije mogu izdati turističke vize na granici Države Katar ("visa on arrival"). Vize se izdaju za boravak do 90 dana u 180 dana, bez naknade.

TOKOM NASTUPAJUĆIH NOVOGODIŠNJIH I BOŽIĆNIH PRAZNIKA AMBASADA REPUBLIKE SRBIJE NEĆE RADITI SLEDEĆIH DANA:

- PONEDELJAK 25. DECEMBAR 2017.

- UTORAK 26. DECEMBAR 2017.

- PONEDELJAK 01. JANUAR 2018.

- UTORAK 02. JANUAR 2018.

- PONEDELJAK 8. JANUAR 2018.

Koristimo i ovu priliku da svima poželimo dobro zdravlje i ličnu sreću u 2018. godini.

OBAVEŠTAVAMO DA KONZULARNO ODELJENJE AMBASADE, IZ TEHNIČKIH RAZLOGA, SA STANKAMA NEĆE RADITI U UTORAK 19. DECEMBRA VEĆ U SREDU 20. DECEMBRA 2017. GODINE.

Obaveštavamo da je Vlada IR Iran donela odluku o ukidanju viza za državljane R.Srbije, nosioce običnih pasoša, prema kojoj mogu da uđu i borave na teritoriji IR Iran do 30 dana u periodu od godinu dana.

U skladu sa Zakonom o državnim praznicima Republike Srbije, Ambasada Republike Srbije, tokom predstojećih Uskršnjih praznika neće raditi u petak 14. i ponedeljk 17. aprila 2017. godine.

Takođe, Ambasada će biti zatvorena i 1. i 2. maja 2017. godine.

ГРАДСКА УПРАВА ГРАДА БЕОГРАДА

Секретаријат за културу

Београд, Трг републике 3

расписује

ЈАВНИ МЕЂУНАРОДНИ ОТВОРЕНИ ДВОСТЕПЕНИ КОНКУРС ЗА ИЗРАДУ

ИДЕЈНОГ РЕШЕЊА ЗА СПОМЕН-ОБЕЛЕЖЈЕ ЗОРАНУ ЂИНЂИЋУ НА

СТУДЕНТСКОМ ТРГУ У БЕОГРАДУ

Расписивач конкурса:

Град Београд - Градска управа Града Београда, Секретаријат за културу

Задатак конкурса:

Циљ конкурса је добијање најквалитетнијег идејно-програмског решења за спомен обележје Зорану Ђинђићу на Студентском тргу у Београду.

Смисао уметничког и програмског решења је достојно обележавање сећања на Зорана Ђинђића, на његов живот, дело и друштвене и историјске промене које је покренуо у Србији, као и на трагичну смрт на улазу у зграду Владе Републике Србије 12. марта 2003. године.

Простор у коме треба осмислити спомен-обележје чини део реконструисаног Студентског трга који постаје пешачка зона, а према пројекту архитекте Бориса Подреке.

Очекује се да то буде у језику савремене визуелне уметности.

Тип конкурса:

По врсти конкурс је јавни.

Према учесницима, конкурс је отворени.

По облику конкурс је двостепени.

Према начину и предаји рада, конкурс је анонимни.

Језик конкурса је за домаће учеснике српски, а за иностране учеснике енглески.

Подлоге:

Конкурсни материјал учесници конкурса могу преузети без надокнаде на веб-порталу Града Београда (http://www.beograd.rs) и Друштва архитеката Београда (http://www.dab.rs) од 30. марта 2017. године.

Рокови:

Крајњи рок за предају радова у првом степену конкурса је 15. јун 2017. године до 15 часова, без обзира на начин предаје рада (непосредно или поштом).

Рок завршетка рада жирија и објављивање резултата првог степена конкурса је 30. јун 2017. године.

Крајњи рок за предају радова у другом степену конкурса је 28. септембар 2017. године до 15 часова, без обзира на начин предаје рада (непосредно или поштом).

Рок завршетка рада жирија и објављивање резултата другог степена конкурса је 16. октобар 2017. године. Наградни фонд:

Уколико до утврђеног рока пристигне најмање 10 радова који одговарају пропозицијама конкурса за други степен, биће одабрано 6 (шест) радова.

Награде у укупном износу нето наградног фонда од 19.000 евра биће додељене према следећој расподели:

- прва награда 8.000 евра,

- друга награда 5.000 евра,

- трећа награда 3.000 евра,

и три једнако вредна откупа од по 1.000 евра.

Исплате награда откупа за радове чији аутори имају пребивалиште на територији Републике Србије исплаћују се у динарској противвредности.

Првонаграђени рад биће одабран за реализацију.

Жири конкурса:

- професор Борис Подрека, архитекта,

- академик Душан Оташевић, сликар,

- академик Владимир Величковић, сликар,

- професор Чедомир Васић, сликар и

- Милутин Фолић, архитекта, главни урбаниста града Београда

Обавештавамо вас да је Градска управа Града Београда, Секретаријат за културу, објавио Јавни међународни отворени двостепени конкурс за израду идејног решења за спомен-обележје Зорану Ђинђићу на Студентском тргу у Београду.

Смисао уметничког и програмског решења је достојно обележавање сећања на Зорана Ђинђића, на његов живот, дело и друштвене и историјске промене које је покренуо у Србији, као и на трагичну смрт на улазу у зграду Владе Републике Србије 12. марта 2003. године.

Зоран Ђинђић је један од оснивача Демократске странке у којој је у септембру 1990. године изабран за председника Извршног одбора, а у јануару 1994. за председника те странке. Био је виши научни сарадник у Центру за филозофију и друштвену теорију у Београду, посланик у сва три вишестраначка сазива Народне скупштине Републике Србије и Већу република Скупштине СРЈ.

За градоначелника Београда изабран је 21. фебруара 1997, испред коалиције "Заједно" која је на локалним изборима 1996. однела победу у више градова у Србији. У јуну 2000. године Ђинђић је преузео функцију координатора у Савезу за промене, а потом постао и шеф Централног изборног штаба и координатор промотивне кампање ДОС-а за изборе који су одржани 24. септембра 2000. На тим изборима Ђинђић је изабран за посланика у Већу република Скупштине СРЈ. За премијера Србије изабран је 25. јануара 2001. након победе ДОС-а на републичким парламентарним изборима у децембру 2000. године.

Др Зоран Ђинђић је убијен 12. марта 2003. испред зграде Владе Републике Србије, зато што је покушао да Србију ослободи прошлости и одведе је у будућност. Ђинђић је иза себе оставио супругу Рзжицу, кћерку Јовану и сина Луку.

Na sajtu Republičke izborne komisije (http://www.rik.parlament.gov.rs/) postavljen je kraći video zapis sa obaveštenjem građanima o načinu glasanja na izborima za predsednika Republike, 2. aprila o.g.

У складу са Обавештењем Министарства државне управе и локалне самоуправе Р.Србије, обавештавамо све грађане (бираче) који имају боравиште у Норвешкој да могу, преко Амбасаде Републике Србије, најкасније до 11. марта 2017. године до 24,00 часа, да поднесу захтев да се у јединствени бирачки списак упише податак да ће на предстојећим председничким изборима гласати у иностранству.

Напомињемо да и они бирачи који су на претходним изборима гласали у иностранству, уколико желе да на председничким изборима гласају у Амбасади, морају поново попунити формулар 1. Захтев за упис у бирачки списак података да ће бирачи гласати у иностранству;

Лица која се не пријаве за гласање у иностранству, могу да гласају на дан избора само на бирачком месту, према месту свог последњег пребивалишта у Р.Србији. 

Гласање на даљину електронским путем или путем поште није могуће, ни технички, нити је законом предвиђено.

Молимо све бираче да пре него што попуне формулар број 1 изврше проверу података о томе да ли су уписани у јединственом бирачком списку у Р.Србији (што је општи предуслов за гласање на изборима) Провера се може извршити на: http://birackispisak.mduls.gov.rs/javniportal.

Лице које утврди да се не налази у јединственом бирачком списку мора попунити и формулар 2. Захтев за упис у бирачки списак (само за оне који утврде да нису у јединственој евиденцији);

Попуњене и потписане обрасце, заједно са копијом важеће српске путне исправе или личне карте, можете донети лично у Амбасаду, послати поштом (Munkedamsveien 59B, 0244 Oslo) или послати захтев на емаил: ambasada@serbianembassy.no

Имајући у виду кратак рок, препоручујемо слање образаца електронским путем и напомињемо да ће Амбасада примати захтеве и током викенда (4./5. и 11. марта), као и радним данима све до 22 часа.

Да би се отворило бирачко место у Амбасади Р.Србије у Ослу, неопходно је да захтев за гласање у иностранству поднесе најмање 100 бирача.

За сва питања у вези са пријављивањем можете се обратити Амбасади Републике у Ослу на телефон: (+47) 23 11 52 20

Обавештавају се бирачи који имају боравиште у иностранству да преко дипломатско-конзуларног представништва Републике Србије, најкасније пет дана пре дана закључења јединственог бирачког списка (11. марта 2017. године), могу поднети захтев да се у јединствени бирачки списак упише податак да ће на предстојећим изборима за председника Републике гласати у иностранству.

Захтев за упис у јединствени бирачки списак податка о томе да ће бирач гласати у иностранству обавезно мора да садржи следеће податке: име, презиме и име једног родитеља бирача; јединствени матични број бирача; општину, односно град и адресу пребивалишта бирача у земљи, као и податке о општини, односно граду и адреси боравишта у иностранству према којој ће бирач гласати на предстојећим изборима.

Дипломатско-конзуларно представништво Републике Србије коме је поднет захтев за упис у јединствени бирачки списак податка о томе да ће бирач гласати у иностранству доставља захтев надлежној општинској, односно градској управи по месту пребивалишта бирача у земљи.

По доношењу решења да ће бирач на предстојећим изборима гласати према месту боравишта у иностранству и упису тог податка у јединствени бирачки списак, бирач се не уписује у извод из јединственог бирачког списка по месту пребивалишта у земљи, односно уписује се у извод из јединственог бирачког списка према месту боравишта у иностранству.

Указује се да се податак о томе да ће бирач гласати у иностранству може уписати у јединствени бирачки списак само за лице које је већ уписано у јединствени бирачки списак. У случају да лице које има бирачко право није уписано у јединствени бирачки списак за одлучивање по захтеву за упис податка о томе да ће бирач гласати у иностранству, неопходно је претходно спровести поступак уписа у јединствени бирачки списак. Захтев за упис у јединствени бирачки списак, истовремено са захтевом за упис податка да ће бирач гласати у иностранству, подноси се дипломатско-конзуларном представништву Републике Србије које оба захтева доставља надлежној општинској, односно градској управи према последњем пребивалишту подносиоца захтева пре одласка у иностранство, односно последњем пребивалишту једног од његових родитеља.

Такође, обавештавају се бирачи који имају боравиште у иностранству да могу преко дипломатско-конзуларног представништва Републике Србије поднети општинској, односно градској управи по месту њиховог пребивалишта у земљи захтев за давање обавештења о подацима који су о њима уписани у јединствени бирачки списак.

Увид у јединствени бирачки списак може се извршити и електронским путем на званичној интернет страници Министарства државне управе и локалне самоуправе – www.mduls.gov.rs, уношењем податка о јединственом матичном броју грађана.

Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine o međusobnom ukidanju viza za nosioce običnih pasoša, koji je potpisan u Rigi, 5. novembra 2016. godine, stupa na snagu 15. januara 2017. godine. Na osnovu ovog sporazuma, državljani Republike Srbije i državljani Narodne Republike Kine, nosioci običnih pasoša, mogu da ulaze, tranzitiraju i borave na teritoriji druge države bez vize do 30 (trideset) dana od datuma ulaska.

          U vezi sa pitanjem priznavanja vozačih dozvola, Ambasada R.Srbije je na inicijativu Ministarstva unutrašnjih poslova R.Srbije još 2014. g. uputila zvaničan predlog norveškom Direktoratu za javne puteve (Statens Vegvesen) za zaključivanje Bilateralnog sporazuma o priznavanju i zameni vozačkih dozvola između R.Srbije i K.Norveške. Tada nam je prvi put zvanično odgovreno da norveška strana nije zainteresovana za zaključivanje bilateralnog sporazuma sa drugim državama, zbog pooštravanja regulative o bezbednosti na putevima koja se primenjuje u Norveškoj počev od 2010.g. kada su prestali da važe stari sporazumi sa više od 40 zemalja u svetu, uključujući i našu.

         I pored ovakvog odgovora, ambasador, gdja. Suzana Bošković-Prodanović, je odmah nakon svog dolaska u novembru prošle godine, ponovo inicirala razgovore sa Statens Vegvesenom. U razgovoru sa šefom Odeljenja za koriščćenje puteva i vozila, Bodil Roning Drejer, upoznala je norvešku stranu sa opsežnom reformom propisa u našoj zemlji koja reguliše ovu materiju, a koja je izvršena upravo od 2010. g. na ovamo i u potpunosti je usaglašena sa EU regulativom. Ambasadorka je takođe izrazila spremnost naše strane da se pristupi razgovorima na radnom nivou, kako bi se norveška strana što detaljnije upoznala sa procedurom obuke vozača, polaganja vozačkog ispita i izdavanja vozačkih dozvola kod nas.

          Takođe, izrazili spremnost da ukoliko norveška strana nije zainteresovana za potpuno izjednačavanje i automastko recipročno priznavanje dozvola, možemo da razmatramo opciju delimičnog priznanja dozvola(npr. dodatna obuka za vožnju u zimskim uslovima).

           Nakon ovih razgovora, norveška strana je izrazila spremnost da obavi evaluacije pravnog okvira, ali i statistika o bezbednosti u saobraćaju u R.Srbiji. U tom kontekstu, Ambasada je dostavila Statens Vegvesenu prevedenu zakonsku regulativu koja reguliše ovu materiju u našoj zemlji krajem juna o.g. ali do sada nismo dobili odgovor norveške strane.

           Ambasada obaveštava svoje gradjane da će nastavit  razgovore na ovu temu sa norveškim organima.

Imajući u vidu učesalost oraćanja stranaka za pribavljanjem kontakt podataka  advokata u inostrantvu koji govre srpski i eventulno engleski jezik, obaveštavmo vas da je Marijana Lozić, dala saglasnost da se na sajtu Ambasade Republike Srbije u Kraljevini Norveškoj objave podaci vezani za njen delokrug rada.

Abasada napominje da gospođa Marijana Lozić nije advokat ambasade R.Srbije u Kraljevini Norveškoj.

Marijana Lozic

advokat/partner

Advokatfirma Andenæs Aaløkken Veum DA

Rosenkrantzgate 4 0159  Oslo

Telefon: (+47) 23 10 01 90     Telefaks: (+47) 23 10 01 99 internet: www.aav.no

Mobil: (47)  900 27 988

На основу члана 13. и 14. Закона о министарствима („Службени гласник РС” бр. 44/14, 14/15, 54/15 и 96/15 – др. закон), закључује се
 

СПОРАЗУМ ИЗМЕЂУ МИНИСТАРСТВА ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА И МИНИСТАРСТВА СПОЉНИХ ПОСЛОВА
О ОРГАНИЗОВАЊУ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА
НА СРПСКОМ ЈЕЗИКУ У ИНОСТРАНСТВУ

МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА, Немањина 22-26, Београд, које заступа Младен Шарчевић, министар

и

МИНИСТАРСТВО СПОЉНИХ ПОСЛОВА, Кнеза Милоша 24‒26, које заступа Ивица Дачић, министар,

полазећи од тога да Република Србија има око 5 100 000 расељених српских грађана у око 100 земаља света, са преко 1137 клубова и удружења на свих пет континената, са разгранатом мрежом дипломатско-конзуларних представништава која, на резиденцијалној и нерезиденцијалној основи покрива 178 држава, са жељом да допринесу унапређивању образовно-васпитног рада на српском језику у иностранству и очувању српског језика и писма који су темељи колективног идентитета Срба у дијаспори и региону, постигли су сагласност о следећем:

ПРЕДМЕТ СПОРАЗУМА

Члан 1.

Предмет овог споразума јесте регулисање међусобних права и обавеза између Министарства просвете, науке и технолошког развоја (у даљем тексту: МПНТР) и Министарства спољних послова (у даљем тексту: МСП), односно надлежних дипломатско-конзуларних представништава Републике Србије (у даљем тексту: ДКП) у вези са реализацијом образовно-васпитног рада на српском језику у иностранству и пружањем подршке лекторатима за српски језик у иностранству.

Члан 2.

Образовно-васпитни рад на српском језику у иностранству остварују наставници изабрани у складу са одредбама Правилника о остваривању образовно-васпитног рада у иностранству („Службени гласник РС”, 30/09 и 69/15) и Упутства о остваривању образовно-васпитног рада у иностранству, број: 610-00-00077/2/2014-06 од 25.5.2015. године.

Лица из проширеног састава дипломатско-конзуларног особља у иностранству

(супружници) могу бити ангажована уколико се јаве на конкурс и испуњавају услове прописане Правилником, односно Упутством.

КООРДИНАТОРИ

Члан 3.

Ради ефикаснијег спровођења одредаба овог споразума и бржег решавања проблема директном комуникацијом надлежних органа у смислу овог споразума, по један државни службеник из надлежне организационе јединице оба министарства у опису послова свог радног места имаће и координацију образовно-васпитног рада на српском језику у иностранству и рад лектора српског језика.

Координатори из става 1. овог члана организују и прате остваривање образовно-васпитног рада на српском језику у иностранству и рад лектора српског језика у иностранству, при чему остварују сталну и непосредну комуникацију са свим учесницима у спровођењу овог споразума.

РЕШЕЊЕ О УПУЋИВАЊУ, ОДНОСНО АНГАЖОВАЊУ НАСТАВНИКА

Члан 4.

МПНТР, у складу са Правилником и Упутством, расписује конкурс за избор наставника који се упућују у иностранство, као и хонорарних наставника које ангажује за остваривање образовно-васпитног рада на српском језику у иностранству.

МПНТР ће списак изабраних наставника, са појединачним решењем министра о упућивању редовног наставника, односно ангажовању хонорарног наставника за рад у иностранству, односно о продужењу рада, доставити МСП, матичној школи наставника и наставнику упућеном у иностранство.

Документацију из става 2. овог члана МСП прослеђује ДКП Републике Србије у иностранству, који обавештавају надлежне институције земље пријема о организовању и остваривању образовно-васпитног рада на српском језику и помажу у благовременом прибављању дозвола потребних за обављање рада новоименованих наставника у наредној школској години. МСП, такође, дипломатским путем обавештава страна дипломатско-конзуларна представништва у Републици Србији о лицима која се упућују из Републике Србије ради остваривања образовно-васпитног рада у иностранству.

ДКП, у складу са билатералним уговорима и правним прописима земље пријема,

прибавља и информацију о пореским олакшицама, односно о спровођењу социјалног осигурања лица са списка из става 2. овог члана, као и другим околностима које могу бити од утицаја на остваривање образовно-васпитног рада на српском језику у иностранству, о чему обавештава МСП, који добијене информације прослеђује МПНТР.

Избор хонорарних наставника врши се у складу са Упутством о остваривању образовно-васпитног рада у иностранству ( члан 3. Упутства).

У земљама у којима не постоји организован облик образовно-васпитног рада по Посебном програму основног образовања и васпитања у иностранству МПНТР, послове образовно-васпитног рада, по прилагођеном Посебном програму, могу обављати чланови породице особља дипломатско-конзуларног представништва уколико испуњавају услове који се односе на степен и врсту образовања ‒ уз сагласност МСП, постојање предлога и сагласности родитеља деце из дијаспоре. Средства за исплату хонорарног рада наставног особља обезбеђује Савет родитеља у складу са чланом 8. став 3. овог споразума.

ПРИЈАВА И УПИС УЧЕНИКА

Члан 5.

Најкасније до краја школске године, у државама у којима постоји организован образовно-васпитни рад на српском језику, родитељи пријављују наставнику, а у местима са малим бројем наших сународника надлежном ДКП-у, ученике који желе да наредне школске године похађају наставу по посебном програму на српском језику у иностранству.

Родитељ потписује изјаву којом потврђује да ће његово дете редовно похађати наставу, о чему ДКП обавештава координаторе из члана 3. овог споразума.

Обједињен списак ученика који ће похађати допунску наставу ДКП доставља координатору у МСП, који о томе обавештава координатора у МПНТР.

Уколико се после истека рока из става 1. овог члана појави потреба за отварањем нових група ученика, а на основу захтева родитеља, ДКП доставља нови списак координатору у МСП, који захтев за отварање нових група ученика упућује МПНТР на надлежност. МПНТР ће о својој одлуци у вези са захтевом родитеља за отварање нових група обавестити МСП.

МЕСТО ОДРЖАВАЊА НАСТАВЕ

Члан 6.

Образовно-васпитни рад остварује се у просторијама школа земље пријема, у складу са њеним правним прописима.

Уколико не постоје услови из става 1. овог члана, образовно-васпитни рад се одржава у просторијама ДКП-а или у просторијама Српске православне цркве, клубовима, као и у просторијама других удружења наших грађана у иностранству.

ЕВИДЕНЦИЈЕ И ЈАВНЕ ИСПРАВЕ

Члан 7.

МПНТР је обавезан да МСП-у благовремено достави дневник образовно-васпитног рада у иностранству, ђачке књижице, обрасце матичне књиге за ученике који похађају наставу посебног програма основног образовања и васпитања у иностранству и уверења о завршеном посебном програму основног образовања и васпитања у иностранству, по потреби уџбенике, наставна средства и педагошки материјал за образовно-васпитни рад у иностранству. МСП ће све то проследити надлежном ДКП-у, а од ДКП-а, на почетку школске године, преузеће наставник, односно председник актива наставника.

Наставник је задужен за чување дневника образовно-васпитног рада и вођење евиденције о остваривању образовно-васпитног рада у току школске године и дужан је да га по истеку школске године преда надлежном ДКП-у на чување, у складу са законом.

Ђачку књижицу, коју приликом уписа и у току школовања потписује наставник, потписује надлежно лице у ДКП-у и оверава печатом.

Уверење о завршеном посебном програму основног образовања и васпитања у иностранству издаје се након завршеног осмог разреда по посебном програму основног образовања и васпитања у иностранству. Уверење потписује наставник, а овлашћено лице у ДКП-у потписује и оверава печатом.

Наставници који остварују образовно-васпитни рад на српском језику у иностранству, у оквиру стручних припрема, које за њих, пре одласка у иностранство, може да организује МСП, добијају упутства да могу уписивати оцене из предмета и у инострана сведочанства уколико је то предвиђено правним прописима земље пријема.

По завршетку школске године, дневници, евиденције и сва друга релевантна документа, трајно се чувају у просторијама ДКП-а.

ФИНАНСИЈСКИ ПОСЛОВИ ЗА РЕДОВНЕ И ХОНОРАРНЕ НАСТАВНИКЕ

Члан 8.

Средства потребна за реализацију организованог образовно-васпитног рада на српском језику у иностранству обезбеђују се из буџета Републике Србије од стране МПНТР, у складу са Правилником.

Трансфер новца за плате наставника и потребе допунске наставе у иностранству обавља се у складу са правним прописима Републике Србије, а преко МСП и ДКП.

Средства која се обезбеђују учешћем родитеља уплаћују се на рачун ДКП-а и намењена су за унапређивање наставе у иностранству.

ОБЈЕДИЊАВАЊЕ СВИХ ВИДОВА НАСТАВЕ У ИНОСТРАНСТВУ И СЛАЊЕ ИЗВЕШТАЈА О РАДУ

Члан 9.

ДКП, у сарадњи са наставницима који остварују образовно-васпитни рад на српском језику на његовом јурисдикционом подручју, обавезан је да достави годишњи извештај о свим видовима образовно-васпитног рада, да их прати и даје одговарајуће предлоге. ДКП ће се залагати да се реализује наставни план и програм и користе уџбеници и друга наставна средства које је одобрило МПНТР и имаће координирајућу улогу између различитих видова организовања образовно-васпитног рада на српском језику на свом јурисдикционом подручју (приватне школе, мрежа школа које је основала СПЦ и други видови организовања наставе на српском језику за дијаспору).

ПРОГРАМИ ПОСЕТЕ РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

Члан 10.

Уз редован образовно-васпитни рад на српском језику, могуће је једном годишње организовати посете Републици Србији ученика из дијаспоре, са програмом примереним потребама и интересовањима ученика. Такви програми биће организовани за време неког од школских распуста, у трајању до три дана.

ДКП мрежа, у сарадњи са наставницима и саветима родитеља, организоваће превоз ученика до Републике Србије, а МПНТР, у сарадњи са школама, организоваће смештај ученика из дијаспоре у породицама ученика у Републици Србији.

Програми ће најпре бити огледни, а уколико се покаже да их је могуће организовати уз испуњавање свих услова за пуну безбедност ученика, уз јасну поделу надлежности и одговорности МСП и МПНТР, биће шире заступљени као вид међусобне комуникације Републике Србије и дијаспоре.

ИЗГРАДЊА ШКОЛА

Члан 11.

ДКП, у сарадњи са дијаспором, може да иницира организовање Српске куће са различитим садржајима: учионицама за наставу, библиотеку, медијатеку и играоницу.

МСП, у сарадњи са МПНТР, стара се за реализацију започетих пројеката изградње српских школа у иностранству.

ОСТВАРИВАЊЕ НАДЛЕЖНОСТИ МПНТР-A

Члан 12.

МПНТР остварује своју надлежност давањем инструкција координатору и надлежном ДКП-у у вези са стручним, образовно-васпитним питањима и другим питањима од значаја за реализацију образовно-васпитног рада у иностранству

НАЧИН КОМУНИЦИРАЊА

Члан 13.

О својим активностима оба координатора сачињавају извештај за МСП и МПНТР.

ОДГОВОРНОСТ ШЕФА ДКП-А

Члан 14.

Шеф ДКП-а обавезан је да обезбеди услове за реализацију образовно-васпитног рада у иностранству у складу са одредбама овог споразума и одговоран је за спровођење његових одредаба.

САВЕТ РОДИТЕЉА

Члан 15.

Наставник може затражити помоћ од надлежног ДКП-а приликом формирања Савета родитеља. Савет родитеља даје мишљење о раду наставника и реализацији наставе. По један примерак мишљења у писаној форми доставља се МСП-у и МПНТР. Уколико Савет родитеља одлучи о финансијској партиципацији родитеља ученика за похађање наставе, одређује њену висину.

НАГРАЂИВАЊЕ

Члан 16.

МПНТР може у оквиру Светосавске награде предвидети категорију за изузетан допринос на унапређивању и организовању образовно-васпитног рада на српском језику у иностранству.

ЛЕКТОРИ ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК У ИНОСТРАНСТВУ

Члан 17.

У циљу очувања и проширивања постојеће мреже катедри српског језика у иностранству, МСП преко надлежног ДКП-а, у сарадњи са МПНТР, пружа подршку лекторатима у иностранству.

МСП води евиденцију о лекторатима и лекторима српског језику у иностранству и доставља је МПНТР.

ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 18.

Упутства и смернице координатору за остваривање образовно-васпитног рада на српском језику у иностранству усаглашавају МСП и МПНТР.

МСП је обавезан да са текстом Споразума упозна сва ДКП-а Републике Србије у иностранству.

Члан 19.

Овај споразум ступа на снагу даном потписивања.

РАСКИД СПОРАЗУМА

Члан 20.

Свака страна може, у писаној форми, отказати примену овог споразума. Споразум престаје да важи по истеку три месеца од дана пријема обавештења једнe стране о његовом отказивању.

Члан 21.

Овај споразум сачињен је у четири (4) истоветна оригинална примерка, од којих свака страна задржава по два (2) примерка.

Потписано у Београду,_______ 2016. године.

Primena Zakona o opštem upravnom postupku ("Sl glasnk RS" br. 18/2016 -dalje: ZOUP) počeće od 1. juna 2017. godine, osim odredaba članova 9., 103. i 207, sa čijom primenom se počelo od 8. juna 2016. godine. Navedene odredbe Zakona predviđaju da je organ, koji vrši uvid u podatke  o činjenicama neophodnim za odlučivanje o kojima se vodi službena evidencija, dužan da ih po službenoj dužnosti pribavlja i obrađuje. Od stranke će se, ubuduće, zahtevati dostavljanje podataka neophodnih radi njene identifikacije i dostava dokumenata, koja potvrđju činjenice o kojima se ne vodi službena evidencija  R. Srbiji

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave R. Srbije - OBAVEŠTENJE

Izvod iz Zakona o opštem upravnom postupku

• Because the request for its membership is a serious breach of the international law, the Constitution of UNESCO, the legally binding UN Security Council resolution 1244 (1999) and the Charter of the UN whose Article 25 says that „The Members of the UN agree to accept and carry out the decisions of the Security Council in accordance with the present Charter“.

• Because according to the UN Security Council resolution 1244, which reaffirms the sovereignty and territorial integrity of the Federal Republic of Yugoslavia (now Serbia), Kosovo and Metohija is an integral part of the Republic of Serbia, under the administration of the UN. Since Kosovo cannot be considered a State, it does not fulfill the basic requirement for membership set out by the UNESCO Constitution.

• Because unilateral attempts such as this one seriously harm and disrupt the dialogue between Belgrade and Pristina, under the auspices of the European Union in which mutually acceptable solutions for many complex issues have been devised so far. The issue of the Serbian cultural heritage and the property of the Serbia Orthodox Church has not yet been discussed within the dialogue where it belongs.

• Because this is an unacceptable politicization of UNESCO which should not overtake the competences of the UN Security Council as the highest authority for the preservation of the international peace and security. UNESCO should not serve as an instrument for the affirmation of an illegal and unilaterally declared independence of a part of the territory of one UN member state. The primary goal of UNESCO is to promote universal values of humanity through education, science and culture not to make political decisions with regard to the statehood.

• Because this would be a dangerous precedent, harmful for many states. This would open the door for other entities to follow the same path thus threatening territorial integrity and sovereignty of other member states.

• Because this issue is polarizing the membership of UNESCO.

• Because, besides not being a state, Pristina does not have moral credibility for membership. Anyone aspiring to UNESCO membership must prove not only in words but as well in deeds its commitment to the goals of the UNESCO Constitution, which certainly is incompatible with deliberate, systematic, vandal demolition of Serbian cultural and historic monuments with the aim to remove the traces of centuries-long existence of Serbs in this area as well as the impunity of the perpetrators of such barbaric acts unworthy of the 21st century. These acts are comparable only to the acts of destruction of cultural heritage by terrorist groups in the Middle East and elsewhere that the world is witnessing and UNESCO is strongly condemning.

• Because four Serbian orthodox monasteries are inscribed on the UNESCO List of World Heritage in danger although the armed conflict in Kosovo is over for many years now. In danger from whom?

• Because the inclusion of this item in the provisional agenda of the 197th session of the UNESCO Executive board raises serious concerns about the compliance with procedure and the respect of the established UNESCO rules. Just to mention that that even publishing of the document on the unacceptability of Kosovo’s application for UNESCO membership from the standpoint of the international law, prepared by Serbian Delegation to UNESCO, as an official document, as we requested, was refused. And the only intention was the voice of Serbia also to be heard.

• Because we all would have to live with the negative consequences of such an irresponsible decision from the lesioning of the international law up to the fate of the Serbian cultural heritage in the province of Kosovo and Metohija which not only belongs to the Serbian people but also represents a part of the historical and civilizational heritage of modern Europe and the world.

Vlada R.Srbije je otvorila poseban humantarni račun za prikupljanje donacija i utvrđivanje načina korišćenja sredstava:

- Dinarski namenki podračun kod Uprave za trezor za pomoć migrantima:

840-0000003961721-84 - Generalni sekretarijat Vlade - Donatorska sredstva za migrante;

- Devizni namenski multivalutni račun kod Nardne banke Srbije Ministarstvo finansija - Uprava za trezor - namenski multivalutni devizni račun za uplatu sredstava za prikupljanje donatorske i humanitarne pomoći  za migrante:

01-504642-100193230-000000-0000

IBAN cod: RS35908504642019323074