Откривамо и дело и реч: ХРАБРА НОРВЕЖАНКА МЕЂУ СРБИМА ТОКОМ ВЕЛИКОГ РАТА 1914-1918.

Обележавање 11. новембра, Дана примирја у Првом светском рату, одвело нас је до гроба храбре Норвежанке Ингеборг Стин-Хансен, болничаркe која се добровољно придружила Војном санитету Српске краљевске војске. Остаје уз наше јуначке претке и у нишкој и у ваљевској болници, прелази преко Албаније са војском и народом... Као чланица норвешког Црвеног крста у Србију је дошла 1915. године из Белгије и Француске доневши са собом преко 200 тона медицинског материјала за рањенике.

Две године по завршетку Векиког рата, задивљена слободарским духом Срба и легендарном храброшћу српског војника, солидарношћу и хуманошћу коју сваки Србин има чак и према свом непријатељу, Ингеборг Стин-Хансен исписује најлепше странице о нашем народу у највећим ратним искушењима у књизи "Са Црвеним крстом на бојним пољима Белгије, Француске и Србије".  

Доступно у електронској верзији Народне библиотеке Норвешке:  https://www.nb.no/items/URN:NBN:no-nb_digibok_2014061924001?page=75).

Допуњено издање на енглеском језику Ингеборг Стин-Хансен потписује заједно са својом пријатељицом Сент-Клер Ливингстон, шкотско-канадском болничарком са којом долази у Србију и остаје до краја рата.На заједничкој фотографији обе поносно носе одликовања која им је уручио српски краљ Петар - Витезови Карађорђеве звезде за несебичну службу Србији.

Ингеборг Стин -Хансен и Сент Клер Ливингстон са орденом Витеза Карађорђеве звезде

Заједничка књига објављена је исте, 1916. године под насловом "Under Three Flags: With the Red Cross in Belgium, France and Serbia". ("Испод три заставе: са Црвеним крстом у Белгији, Француској и Србији").

Захваљујући преводу на српски језик, који је приредила др Зорица Сарах Митић, ова важна сведочанства објављена су у оквиру зборника "Странкиње о српском војнику и Србији у Великом рату" (Ратомир Дамјановић).

Поносне на храбру Норвежанку, амбасадорка Јасмина Митровић Марић и прва саветница Исидора Ђорђевић положиле су цвеће на гроб Ингеборг Стин - Хансен која је још једна у низу историјских прича о дубоким, нераскидивим осећањима и везама између Срба и Норвежана чије дубоко пријатељство досеже до наших дана. Пријатељство наслеђено од предака који нас обавезују да га, колико год умемо и можемо, чувамо и унапређујемо за потомке.